Otadžbina

ДБАДЕСЕТ ШЕСТИ

21

— Мама Риста одавна говори: пусти бригу из куће, боље под туђим нег под твојим кровом. А баба Сарајка вели да је прилика таман према детету. Кућа му је прва у Смедереву , а много је склонит и учеван. А најзад , човече, ваља и дете запитати. Питам је ту неки дан; тамо амо, па признаде да га је заволела. Па кад се деца воле — нека је са срећом! А можеш питати и председатеља какав је Воја у „званију". Што је госпођа казначејевица даље говорила, то је лице господина казначеја бивало све мутније и замишљеније. Прохода два три пут по соби, па онда ће са свим одлучно «Јеси л' чула, жено; оканите се ви тога голога момка. Има и других момака трговаца, терзија , бакала, па волим најзад дати и за Милана магазаџију , него за чиновника. Воја је чиновник, не дам му детета. — Бог с тобом, човече; јеси л' поманитао? — Поманитао не иоманитао — не дам 1 — А ко си ми ти ? —• Ко сам, да сам; чиновник, иечиновник — не дам! — Вога ми си луд. — Луда си ти ! — Или си пуст. — Пунктум, виче мало јаче узрујани господин казначеј , и противна страиа не усуди се у том тренутку ни да писне само. Кад је пунктум — пунктум. Тек после многог и многог ћутања, почеће госпођа казначејевица мало блаже, околишећи, говорећи о разним домаћим и недомаћим предметима, па ће истом, као случајно, запитнути: «А би л' право казао само једно што ћу тв упнтати? Он је само мрко погледа. — Та но, но. Ако може лепим добро, ако не. није ништа ни било. А зар сам ое ја најмила да увек вадим угљевље. Ни моста на Дрини пре , ни после мене. Ако