Otadžbina

54

ШЕТЊА 110 ОБЛАЦММА

само тто би је ваљало још кратко време пунити, али то је остављено да се ради кад се сакупи нублика те да оча види како се пуни лопта. ( ( Марсово иоље" било је пуно света, свако место било је заузето, нарочите су наредбе издате е да би се избегле несреће и сукоби с колима. У три сата после подне није било на далеко око (( Марсовог поља и ни једног празног места. У пет сати један топовски метак објави да ће пунење почети. То је у исти мах био знак за научењаке на узвишеним местима у Паризу (на (( Хо1:геБате", на „војеној академији"ј, да буду премни за поСхМатраља и мерења, која су имали да предузму кад селопта испне у висину. II (( глоб" , после кратког времена пуштен, подиже се на велико изненађење свију гледалаца са таком брзином да је за два минута био на 488 тоаза (до 1000 метара); ту је наишао на један облак и у њему се изгубио. Други метак топовоки објави, да га је нестало; но наскоро изађе из облака и указа се на врло великој висини па наишав на други облак нестаде га поново. Тога дана падала је доста јака киша , но то није ништа сметало да покушај испадне сјајно за руком. Публика не заклоњена кишобранима гледала је за балоном не марећи, што јој је киша право у очи сипала и за сво време пратила лопту одушевљеним усклицима. Лопта сама ио себи била је тешка 25 фуната а потисак оздо на више био је од 35 Фуната. Ето тако описује ту прву лопту водоником напуњену, очевидац Фожа де Сен Фона. Да видимо шта је даље било са том лоптом. Њев пут, отпочет највећом допадљивошћу н узвицпма од стране публике свршио се врло занимљиво и смешно. Ветар је однео лопту у село Гонес, на двадесет километара далеко од Парпза; ту полууорана пала је на зем ву. Сељаци тога.