Otadžbina

ШЕТЊА ПО ОБ1АЦИМА

613

види као танак вео разастрт над земљом, танак слој хмагле из које овде онде избијају поједина дрва и виши предМети Чим сине сунце ње одмах нестане ; но ако је предео мочаран а и на рекама, та се магла задржи мало дуже Замислите сад да се какве хладне ведре ноћи земља и предмети на њој толико охладе, да водену пару у место згусну у водене капљице, у росу, они је одмах замрзну у ситне ледене иглице, у слану. Слана као што видите постаје онако исто као и оии ледени облаци на врло великим и хладним висинама. Чим сунце огреје, слана се претвори у росу. Исто тако се зими, кад је врло хладно хвата иње око појединих предмета. Не један пут се нахватало иље нашим путницима на бради и коси, кад су билн у високим хладним слојевима ваздушним. Кад киша пада на земљу врло хладну, хладнију од ваздуха онда се она леди и тако посгаје иоледица. — Мало час, кад смо говорили о граду, споменусмо да њега мора да прати лород осталога муњевина и грмљавина. Муља као и грмљавина постаје такође у облацима а узрок јој је једна са свим нова појава, о којој до сада није било речи. Кад се нека извесна тела, као стакло, смола, восак и т. д. протру, онда она привлаче себи лака тела, н. пр. парчад од артије. То привлачење тако лаких тела услед трења, јесте једна појава која се разликује од других, на пример од топлоте, јер топлота не привлачи, од звука јер ни он не привлачи и т. д. Ту појаву назвали су научењаци електрицитетом. Електрицитет је вама већ познат из раније ; у другом часопису имали сте прилике да чујете за читаву изложбу ствари и справа, у којима ради електрицитет. Но онда смо остали на земљи и нисмо могли говорити о «лектрицитету кога има у облацима. Сад пак кад смо