Otadžbina

10

ДВА ЦВАНЦИКА

МиКа: Нуто де I... Ја у хапс?... КиКа : Баш ти — главом! МиК а : Моли се ти богу за здравље оне деце Вукоманове, а ја бих тебе научио памети ! КиИа : Моли се ти богу што си мој човек, а теби би пресела маховина !... МиКа : Дај ти мени моја два цванцика — док ти љуцки говорим ! КиКа : Аја, — ни гроша !... Није Кића луд ! М1<И% : Баш не даш? Кипа : Не дам! МиКа : Е ја ћу тебе тужити општини , па куд пукло — да пукло! Кић а : Претиш ми ? !.. Мене преварио — па ми још прети ! МиКа : Преварио си и ти мене ! КиИа : Онда смо намирени 1 МиКа: Аја! ја хоћу погодбу-! КиИа ; Нема од тог ништа ! Мића : То вуне вреди више од оно ораха !.., Најпосле био боље гледати ! (Изиђе поп из куће, зачуђен на љихову свађу.) X Пои и иређаилњи. Пои : Море, који вам је ђаво ?! Шта се ту свађате ? МиКа : Ето, попо , овај мој бајаги побратим — преварио ме као душман ! Пои : Е ? Одиста велиш ? (Погледа Кнћу , махнувши главом.) КиИа (брзо): И он је, поно, мене преварио ! .. (Покаже маховину-) Ето, ето.' То ми је подметнуо место вуне !... (Поп се насмеје.) МиКа : А знаш ли ти, поио, шта је он мени подметнуо место ораха?... Саме шишарке ! Пои (зачуђено): Шишарке ! (Кићи.) Црни брајко , зар су ти оно јуче биле шишарке, а ? (Кића се ушепртљи!) МиАа : Јест, попо, бога ми ! Па још оне луде , округле шишарке — што не ваљају ничему ! Пои (маше главом, Кићи) : И ти се нећеш никад дозвати памети! КиКа (збуњено): Али, попо, ја нисам,... Пои (оштро ): Ћути ту, срам те било !... И хтео си да превариш овог поштеног момка, свог познаника, пријатеља....