Otadžbina

ПРИБИСЛЛВ И БОЖАНА

503

Прибисл ав. Листсш ће изгинути! У крило Морене страшне, хоћу ли царице само, Они ће самном поћи. Ратибор, Бујан, Звездан, За моју срећу сви ће весело изгинути ! Царица. Богови нека вас штите ! Пре него сунце јарко У морске вале клоне и светлост угаси своју, Са крила Ладинога позваћу Љеља малог, Да сретном Прибиславу и лепој невестици Мирисним венцем среће окити срца млада ! Појава II Прибислав (сам.) Што ближе часак лети, све већма срце бије. 0 Љељо разбојниче, у овом јаду тешком •Ја видим тебе како отровне оштриш стреле И скривен међ ружама смејеш се бољи мојој. Ха, да ли чу г јем добро ? (оелушкује| (иза биие чује се пеома сватова) Песма. Кроз горе густе Љељо нам, оди, Божану лепу за руку води, За руку води на њу се смеши : Је ли ти жао невесто мила, Бабајка старог и рода твога ? Прибислав. Ха, појте, само појте! Веселе песме ваше У мојој души страшној све више буру дижу. (дува у рог. У одзив чују се из шуме рогови)