Otadžbina

б(50

К0.1Ц ОНТРЛЦША СРНСКЕ АТИВНЕ ВОЈОКЕ

То је издвајање почело данао по подне у нишком пољу испод града, десно од алексиначког друма. Нас неколико ОФИцира седели смо на једном бастиону нишкога града, и гледали смо ту каваљериску смотру дурбинима. Како нам градски артиљеристи, који се мало даље вежбаху на једном топу, донеше неколико столица, то смо поседали а узгред могли смо се комотно разговарати. — Хоће ли до мрака бити готов овај препорођај наше коњице, који нам је тако благовремено пао на памет? — унита један.... — Мучно боме да се сврши и за пет шест дана — рече други. — Што ? — За то што нема прописних Бокових седала. Коњи резервиста махом су оседлани турским седлима, а међу нама девојкама буди речено, ни у убојном слагалишту нема прописних седала и осталог каваљериског прибора. — Како то ? Па ми у мирно доба имамо пет ескадрона коњице, зар да у убојном слагалишту нема ни толико коњичке онреме, колико треба за цигло три ескадрона више? — Ја велим да нема, а ето видећете. — Најзад — уплетох се и ја у разговор — у добу телеграФа и жељезница то није никаква сметња, само кад се има пара. Ја не сумњам да ће ових 8 ескадрона за недељу дана бити опремљени као да су сви стајаћа војска. Него реците ви мени који ће ОФицири командовати овом елитом трупом, но )Се еодити очи нате војске? — Зар ти то не знаш? Па указ је већ потписан. Командант је бригаде пуковник Јован Прапорчетовић, Команданти су пукова: подпуковник Александар Симоновић и попуковник Лаза Лазаревић.