Otadžbina

КОНЦЕНТРАЦША СРЛСКК АКТИВНЕ ВОЈСКЕ

575

Ноћу између 11 и 12-ог Октобра морало се негде -нешто догодити што је нашу акцвју одложило, ја се бојим на нагиу несрећу. . . .

НИШ, 13-ог Октобра 1885 Данас сам видео неке артије које су врло карактеристичне у извесним правцима, те хоћу да их овде забележим. Јуче је отвореном депешом, и то службено и „по заповести министра војног" телеграФисано јецном дивизијару да изволи наредити да се при шиФровању расудније поступа. Тачку, на крају гаекспга. још нико не шифрује. А других знакова није увек прека потреба. II код њега време треба да је скуиље. На то је дотични дивизијар одмах одговорио писмом, у коме уверава г. министра да није кадар сватити и разумети прави смисао службеног претписа, који садржава поменута депеша. Није кадар за то, што не зна да нареди расудније поступање самоме себи, нити може расудније радити у приликама и околностима садашњим, него што је до сад већ радио. Ово важи и за начин шиФровања и за употребу речника. А које, какве и колике радне снаге њему на расположењу стоје, добро је познато свима. Ако је при шиФровању или иначе погре шио, и ако је требало његове грешке исправити, он држи да су сви други путови били бољи, што их год има, од изабраног, јер упућивати Команданта, коме је дивизија поверена, на расуднију радњу, па ма то било и у шиФровању депеша, са свим јавном, отвореном депешом, коју дају и примају млади зван. чници телеграФских штација, а лако могу да је читају и разносачи и одаџије, сматра да је безобзирно и јако вређајуће. Као војник и сам признаје да се грешити може, нарочито у приликама у каквим се налази; али за то ипак љуто га боли по-