Otadžbina

КАРАЂОРЂЕ И РУСИЈА

597

исти истоме Ј\2 216 примљено 4 октобра 1806. Каиетан Новаковић, који је у Петрбургу био као денутат Срба, дошавши на аустријску границу са писмом Карађорђевим г. ђенералном конзулу Болкунову, није нашао начина да продре даље, и поверио је то писмо јсдноме српском трговцу, који је стигао у Букурешт 16-ог овог Септембра ноћу. Ја сам, прочитавши како то писмо, тако и она адресована г. Кприку, нашао за нужно вратити одмах тога трговца да каже капетану Новаковићу, да ја сваки час очекујем из Петрбурга знатну новчану помоћ за њих, и да ми за то што скорије пошљу човека, коме могу новце поверити. Тај човек треба да буде такав да је у стању дати ми све нужне податке о томе: колико имају људи под оружјем, колико топова, колико војних прибора; осем тога препоручио сам му да учине све што треба за сигурну комуникацију између њих и Влашке. Желећи уверити поменутог повереника да је Господар Император особито благонаклоњен српскоме народу, казао сам му, да је благоволео наредити својим овдашњим агентима да указују еваЕу помоћ Србима, и ја му понудих да му дадем за сада две хиљаде дуката (червонБГхт.) за српска народ, али он их није хтео да прими, бојећи се да га Турци не опљачкају у Крајови. С овим трговцем ја сам сасвим отворено говорио о овим стварима, јер сам видео да му је све познато. 0 чему по дужности извештавајући Ваше Високо Превасходство итд. К. Родофиникин. Из другог једног писма истога Родофиникина провирује зебња да Бонапарте не привуче Карађорђа на своју страну наименовањем за Господара или Великог Књаза српског народа." На скоро за тим налазимо овакво писмо рускога Министра спољних послова барона Андрије Будберга Ка-