Otadžbina

604

КАРАТлОРХЕ И РУСИЈА

ленком к њему, па му одлучним тоном и са свом енергијом казах, како мени не могу бити ненознате интриге Аустријске, како се ја надам да се он неће дати вући за нос, (е!хе 1а <ћхре) од једне силе која, да би постигла шта хоће, чини да његов народ умире од глади, која чини да Французи још држе Далмацију, одакле могу доћи да и њих покоре и да их поврате у турско ропство; додао сам, како ја врло добро знам да су се они дигли на Турке услед подбадања Аустрије, која им је дала прва средства и ако по претерану цену, — али с друге стране да тако исто добро знам да их Аустрија неће никада отворено подржати. Пошто сам тако уздрмао мишљење ко.је је Црни Ђорђе могао имати у корист Аустрије, ја му онда насликах верну слику лојалности која карактерише наш двор: поменух веру. језик, обичаје и саме ратове, које и Руси као и Србијанци воде с Турцима, заједничке интересе, најзад доказе благовољења нашега узвишеног Господара за Србијанце, од којих је најсијајнији сајуз једнога дела наших трупа с њима, коме имају да благодаре што је ослобођен њихов Штубички логор, у коме је Миленко био блокиран 17 дана. Све то учинило је такав утисак на Црног Ђорђа, даје он свечано изјавио, да неће да зна више за Аустрију, и да ће се са свим поверити заштити Његовог Царског Величанства. Сигуран за Србијанце, ја не налажах да треба да јурим са мојом мисијом, и оставих за сутрадан да наставим разговор, и да комбинујем операције, које би Црни Ђорђе требао да предузме, кад, сутра дан зором, ето њега к мени да ми каже, како је добио новост, да су Турци прешли Дрину близу Зворника и потукли његовог војводу Јакова. Саопштавајући ми ту непријатну новост, Црни Ђорђе нризнаде ми, да он има потпуну веру у мене, јер сад види како беху потребне оне војничке операције које му бејах наговестио; завршио је тиме да је готов