Otadžbina

606

КАРАЂОРЂЕ И РУСИЈА

што ми је В, Пр. било заповедило, али пошто сам сазнао колико га мрзи ђео народ и Црни Ђорђе особито, ја сам се чувао да немам никаква носла с њиме. Слепа послушност Србијанаца њиховоме шеоу нема граница, као што је и његов ауторитет безграничан, који се може. уноредити само ономе каквог азијског суверена, који не зна других закона осем своје воље. По ономе што сам могао сазнати о карактеру овог изванредног човека, имам узрока да верујем да ће он казнити најгрознијом казном Јакова за његов пораз, у толико пре, што је Јаков још раније изгубио поверење и његовог народа и његовог шеФа. Има петнајест месеци како је Црни Ђорђе казнио смрћу свога рођена брата, због његових злочинстава противу сигурности етановника, части и среће домаће. Овај чин страховите правде учинио је да одмах нестаде лоповских чета, које се беху Формирале, и прекину самовољу и поквареност, у коју беше загазило више војних старешина. Простота његових обичаја и несебичност коЈа га одушевљава, нознаје се и по његовом ионашању 1 ) и у његовом говору што све, у свези с истинском љубављу отаџбини, саставља човека ретког и поштовања достојвог, при свем том што нема образовања које карактерише цивилизоване људе. Ја нећу никада заборавити носледње речи, које ми је казао кад се растајао са мном „сетите се, господине, да ја не желим ништа друго до да видим своју отаџбину осигурану од страха, да се још једном иод јарам турски врати. Чим то видим, одрећи ћу се свега и вратићу се моме плугу."

1) Поклон, који ми је дао, такође карактерише тога ванредног човека, То је једна сребрна кутија, која нема друге вредноети осим што је спомен од једног проетог човека, једнног у модерним вековима „Филантропије", који даје нример највеће нееебичности и најчистијег отачаствољубља, и то у тренутку, када би по једнодушној жељицелога народа, морао постати шегов владалац или добити највеће почасти када би хтео да уцени своју моћ у Србији.