Otadžbina
НАРОЛ И маИГБДЊАЦИ
619
стране народа не води са народом сиор односно давања слободе у печатњи и слободног збора и договора, јер Ристићева влада дијелила је народу парче по нарче слободе, као неку милостињу, а садања влада знаће да је слобода народна евојина, и да пајвећег права. има на њу — народ " У уставним земљама с начеоним партијама, на што у највећем ступњу претендује сада власна нартија, овака би изјава била непојамна. Јер у таким земљама у истини не владају личности но иартије. У таким земљама влада не може и не сме имати других интереса до оних које јој партија иставља. Ту влада нема своје воље, своје увиђавиости, нити што може предузимати и радити што партија не би хтела и желила. И ако би се тако што десило, влада би одмах пропала. То је Факат који дира у очи и најповршнијем нознаваоцу уставности, па ипак, но несрећи, ни су о њему ништа знали нови вођи нове власне партије. Субординација у једном делу сад власне партије била је толика, да се властити свој положај, положај господарски, није могао да разуме. Истоветна умна неразвијеност налази се и у другом делу нређашње опозиције, у маниФесту управљеном на бираче народних посланика. У томе се маниФесту нарочито удара на превласт министарску — као да министри могу имати власти осим оне које им дају приврженици —јер им је власт неограничена и неодговорна и. т. д. Том приликом износи се народу све мане пређашње власничке партије, и напомиње му су да не бира власничке иришипетље, но људе опробане као истинске борце народне. И не гледајући на то што ове и оваке бриљннтне фразе једва да имају икаквог емиела, кад им се изближе у значење загледа, ипак су биле пуне стварности и дубоке мудрости за све верне, на које су упућене. Вође и следбеници у овом су били потпуно сугласни. Истински народни борац био је тада сваки ко се бројао у противнике дискредитованих либерала. За све Фанатичке противнике либералске, то је било по све освештано начело. А са свим је друго питање како је то изгледало непартајичном посматрачу. Таком посматрачу врло би тешко било одредити, који су то, за које би се могло рећи да су истински