Otadžbina

С Л II В Н И Д А

117

дунавске дивизије команданту IX пешад. пука, ла преда пук најстаријем батаљоном команданту, а он да остане код предстраже. Мисија му је, да учествује у обележавању привремене демаркационе лпније, које предсто.ји. „Напослетку овога дана била је пнтересантна нарздба команданта нигаавске војске. која наређује. да ће се сваки командант на одговор усети, ако одступи. Даље да се позади борећих се поставе сигурни војници, да убијају војнике којп бегају. Ово наређење било је н излигано и погрешно. Војска је досадашњим поразима клонула духом, а ненрестанпм марширањем тамо амо и малаксала. Више је од ноловине тако званих петомесечара. а у самој ствари тромесечара, јер министри нн једну партију нису држали дуже на вежбању од 3 месеца. Таква војска не може се аазвати дисциплинована, а од ндеје пожртвовања је далеко. Дотле је доста официра ћ подофицира изгинуло и тешко је ред одржаван. У место да се разабрало и оценило, зашто је дунавска дивизија стајала одмах лево скрштених руку, ирепоручују се да се убију они, који су чинили онолико, колико су према приликама п њпховом стању могли." Најжалосније је, вели пуковник Бинички на дотичном месту, што су и његове трупе у овој борби у неколико клонуле, јер се сад први пут иојавише и у овој дивизији прсташи, у ХН-ом пуку у знатном броју, а у Х1-ом пуку поједини случајеви. По нагаем мигаљењу има двоје још жалоснпје од тога: нрво што ни сам Бинички не шнље она своја четири батаљона у иомоћ, која је имао на главном положају, него пуЈнта да му се оних 5 батаљона на Нешковом вису сатру, растроје II деморалигау, а друго је факт: да се пет батаљона на Нешковцу гугаа са непрпјатељем, прса у прса , бије се очајно хладним оружјем, и све то гледа својим очима цела Нигаавска војска, четири дивизије, и нико, ама нпко да им притрчп у помоћ : командант Нишавске во.јске који обећава