Otadžbina

С Л II В Н И Ц А

125

батаљона. Они изгубише свега 13 погинулих и 45 рањених, а Срби оставшие 82 погинула и 77 зарбљеника 1 ). Међу иоследњима налазио се капетан I класе и командант батаљона Катаннћ, који је чуда од јунаштва починио. Пошто је неколико рана добио , бранећи своју заставу, Бугари га заробнше и злоставише, у место да поштују јунаштво којим је снасао већ пзгубљену заставу своју. Они га још ранпше (један устрел у груди и 4 бајонетска убода). Наравно , бугарском команданту ннје пало ни на ум , да казни бугарске војнике, који су то учинили-) „Еад сам сутра дан обпшао бојпште и могао оценнти отетн вис, дошао са до уверења, да је на њему било у место 3000 Срба само 300 оннх гурских етрелаца са Плевне, ни један једпни од оних 3—4000 Бугара, што су јуришали, неби остао жив. „Грозно је било погледати по бојишту. Стрељачки рововп беху још пунп лешева , п кад се попесмо онде где је борба вођена бајонетом, беше их .још вшне. Нађосмо осамдесет српских и седам бугарских. Грозно изгледаху они, •) Зпачи, да ,је од „несталих" 173 војника XII. пука, е.амо 77 зароб.т>ено, а У6 тумарнудо некуда. -) 29-ог Аирила 1887 умро је мајор Мијаило К.танић у Београду. У заповести београдског гарнизонара за ЗО-ти Аирил наређен је сировод од једно/ 1 батаљона; и>име је командовао јед н каиетан. Кажу да је у тој заиовести стајало и ово: „Односно приеуства г. г.оФицира поступиће се но постојећем распису." Какав је тај раенис не знам, али на погребу није било много оФицира, а на гробљу су и , цивилаши'* морали номоћи да се сандук од кола до раке донесе. Нико није ни у цркви ни н» гробу говорио какву беседу Један резервни официр хтео је да импровизира иеко.шко речи, кад је видео да се нико од надлежних није спремио, и, преко мајора С. потражио је дозволу за то, од нрисутног Министра војног — али није добио никакав одговор... Паравно, ко зна шта би овај „резервни" надробио о јунаштву Мијаила Катапића? Са тпм се надгробним беседама почиње веК градити злоупотреба, оне се држе чак н женама ако су случајно саветниковице. А носле онај је резервни могао хвалећи покојнога прекорети неке жив". Бо.ге је овако. Тако је гихо, и скромно сарањен један од највеких јунака наших у своме рату. Слава успомени његовој !