Otadžbina

КЊИЖЕВНИ ПрЕГДКД

радње и покрете каквог Бизмарка, Гирса, Калнокпја, Солсберија,. Молткеа и Буланжеа, исто се тако мотри на свакн израз једног Емила Кастелара, Каткова, Кошута, Јесепса и Бмила де Лавелеја* —. а пгга да рекнемо тек о покојницима, као што су Гарибалди, Виктор Иго, Крашевски и т д. II може се сигурно рећи. да су речи Е. де Лавелеја, које овде саопштавамо, а које су под насловом „Срби.ја и Бугарска " изишле пре I саму објаву нашег прошлог рата у „Ра11 Ма.11 СагеИе", још у првим часовпма потирале пред Европом дејство нагаих војних оделења, која су у Бугарску продпрала. Наш писац је тада рекао међу осталим п ово : „Ја не могу да верујем, да ће Србн објавити Бугарима рат. јер .. баш на ** самим нпшким вратима , подиже се Ћеле кула, најочигледнија слика српске, хришћанске борбе против Турака и њиховог свирепства. Зар ће Срби, чије су руке још крваве од борбе за ослобођење, ићи да стану на пут Бугарима , који хоће тако исто да извојују себи слободу п независиост. Не, то није могу.ће, У целом словенском свету ... чуо би се само узвик гнушања против овог братоубилачког рата." Ове речи ученога лијешког професора ирештампане су крупним Словима у свима европским листовима и под њиховим дејством примана је свака даља вест о рату, његовом току п његовим последицама II јавпо мњење вам је монархичног духа, оно волн да чује човека, кога сматра зналцем и господарем његовог посла. Речи нашег ппсца примљене су п могле су битп с пупим новерењем примљене већ н с тога, што се учени економ тек био вратио с пута, који је пре тога био предузео радп проучавања по својој струци на Палканском полуострву, п што су неколико дотле пзигалпх чланака у Ветпе Лез Оеих МопЛев, билп већ дали образовано.м свету сјајно сведочаиство, с каквим је трудом и одапошћу он гледао да одговори себи постављеном задатку. Бећ у тим чланцима, а нарочито у књизп, чији смо ми наслов горе исписалп (и у којој су свн овн чланнп систематски уређенп с неколико додатака) поштовани писац изгледа као да са свим друкче гледа и говори о Србима, њиховим правима, жељама и надама, но гато је то случај с Хрватима, Бугарима, Румуннма п т д. То је већ дало повода погатованом г Ст. Бошковићу. да против нагаег писца односно н.еговпх тврђења подигне свој у нолико патриотски у толико стручњачки глас. ! ) У излагању пп-.пчевог дела , које смо ми себи овом ') Г. Бошковић је ово учпшто најпре у Кегие 1п4егпа1;10иа1е ('886. IX. X) IIод насловом .I/ Етрегеиг Е4. Роисћап (1е ВегМе е( 1а Реп1п8и1е ћа1катдие" — низу члаиака, који су изнели иа циљ да исправе неке о-