Otadžbina

Б У Д Ч Е

31

лати, шта је чинила. њој се и пак чињаше, да су јој на лицу морали остати јасни трагови од тога, шта је било. —- Где ти је гост? упита мати као шшогред. — Отишао. — Кад ? Зулејка дође мало себн. Да је мати видела то, чега се она боји, за цело не би тако нитала. — Сад, овога часа. И сад јој беше прва брига, да се склони где год, те да се умири од узбуђења. За то се упути право кући. Мати као да не окрете на то ни главе. IX „ П дувар има уши", каже иословица и тако се нађе ушлју, .које ће да чују н усти, која ће да распричају по мали све што се збнваше код Ашин-агинице. Нађе се људи који дођоше да из прикрајка виде, колико истине има у томе и тако пуче по мали све што се последњи тт деси с Ивом и Зулрјком у баштп. Људи се узбунише и стадоше говорити само о томе. Сви сматраху, да је то највећа ерамота, која се може днну нанети, беху огорчени до крајности и сложише се да то више не трие. Беше пх се скупило тога дана у каву око двадесет лица на договор. После дужег и живог разговора закључише, да се сутра дан њих десетина нађе око баште ханумине, те да стану на пут Ивану, кад пође девојци и да га ако буде нужде, врате натраг макар и најгрубљом силом. Други ће отићи у исто време Ашин-агиници. да се расправе с њом онако, како најбоље узмогну и како им турски закон налаже. У исто време договорише се. да се што пре иселе. Беху то све људи, који никако не могаху да се сложе с новпм редом. Апшн-агишшу сматрали су и пређе као туђинку, а сад је омрзогае са свим и закључише да приморају и њу да се исели. Тако ће морати да пође с њима у бели свет, где је то зазорно ђаурче за цело неће