Otadžbina

90

С Л И В Н II Ц Л

скор комесара-у Иловднв баш у сред битке на уласку у Дра гомански теснац, како је он са целим својим штабом сјашио и днктирао у плајваз својим офицнрима одговор великом везнру и дипломатску ноту за велике силе. Офнцири су лежећи потрбугаке на једном навиљку сена, писали ове судбоносне депеше — које смо ми напред у целости саонштилн — на педуљама из својих блокова, које су за тим послате у пољски телеграф у Сливницу. Један од тнх официра писао је по диктирању кнежевом упуство за министра епољних послова Цаиова, како он. Кнез Бугарски, неће од Србије тражити као цену мира никакво парче земље, него са.мо гпј ) И десет милиона ратие оштете!... Али осем овог романа који му можемо поклонпти, нмају две ствари у овој глави које треба да цитирамо. Говорећи о конфигурацији Драгоманског теснаца г. фон Хун вели: „Не разумем, и нпкад нећу разумети да су нас Срби пронустилн кроз целу дужнну Драгоманског теенаца, а да нае не поздраве ни једннм топовским метком, јер баш да узмемо да је цела српска војска била већ несиособна за озбиљан отпор, могли су бар неколико батаљона и неколико храбрих официра пробратн који бп нам загорчали нролаз кроз теснац. који је узан а десет килОметара дугачак, у коме се десно п лево дижу зидови от сгена тако, да се ни на коју страну мрднутн не може, у коме се друм тако савија да се често на хнљаду метара може владатн њиме. Та неколико чета би нас задржало читаве сахате. II они не беху урадили нншта, ама ништа !" „Па и нред Царибродом, нитн су затворили улазак у варош, нпти су пазили шта бива у равници пред њима као на длану, онп се задовољпше да бране внсове! Међутнм је у равницп стајала масирана читава румелијска бригада , красан нишан за срнску артиљорнју, алн Србн беху, нз страха да не пзгубе коју од својих старих топовскпх крнтпја, одвукли евоју артиљерију без трага далеко.