Otadžbina

С Л И В Н II Ц А

93

ложоја у иозадност , II тако је ХП-пг ггук остао усамљен са пзложеним својим левим боком на Нешковом вис.у." Међу тим раиорт који је пуковник Бинички одмах после ове Сорбе иослао из Чпиоглаваца- иуковнпку Топаловићу ево како гласи: „Данас у 3 3 | 4 с. но подие кренуо се противник на напад са ћувика над Царибродом. кога .је још снноћ био заузео. Јачпна .је била 1 — I 1 ., батаљона; његово наступање било је потпомагано артиљеријом која је даиас била намештена. Овај иапад бпо је снажно дочекан и одбијен, алп баш тад заузет (?) нашим трупама. Ком. пуковник Ст. Бинички.' 1 Још ноћу нзмећу 11-ог и 12-ог Новембра, када је пуковнпк Бинички сазнао за парцијално одступање дунавске дпвизнје, наредио је мајору Цннцар Марковићу да се са два батаљона прпмакне трупама дуиавске дивизије на Ошт~ој Чукп, п ојача 1Х-тп пук а по потребп п ХУ-ти на превоју између оштре чуке и Нешкова виса. 12-ог Новембра у јутру, око 7 сети стигао је Командант XI пука пред речени иоложај, на ком се 11 ог Нов. налазио ГХ-ти иук, у лево од њега УП-ми, а у деено ХУ-ти, иаместода на томе иоложају нађе Дунавце, нашао је бугарску војску , којој мал што није у руке пао, пошто је само с ађутаптом,' пуковскпм лекаром и ордонансима о;дашпо напред, држећи насигурно да су тамо Дуиавци. Он се одмах новукао на задње положаје где су бпла танко распоређена и развучена два батаљона УП-ог иука, које је хтео да поткрепи на случај напада. „Међутим — наставља пуковник Биннчки у дивизијској релацијп - пошто сам се уверио о правом стању ствари на левом крилу, и пошто Команданта дунавске дивизије ни ордоианси ни официри од моје стране изаслати нису могли да нађу, јер је оп, као што еам доцнпје дознао, иреноКио