Otadžbina

С Л И В Н И Д А

95

или да он мени н>егове труае стави нс расаоложење. €тање је муниције прилично, но извешће не могу иоднети док све трупе не поднесу." На то је пуковник Топаловпћ одговорио: „Молим вас: за сваку номоћ и иначе за какав спораразум обраћајте се Команданту дунавске дивизије који вам је најближи, и на тај начин, моћп ће се пре извршити оно гато се хоће, а и неопходно је нужно узајамно лотпомагање које може бити и треба да буде, и без да се означи на том крилу заједнички командант. Ја сам г. Хорстигу препоручио такво помагање и споразум." Све је то лепо и красно, ал шта ћемо кад ево пуковник Бпнички нигде не може да нађе пуковника Хорстига. па не могу нп да се споразуму, а камо ли да се узајамно иомажу, као гато Командант Ншнавске војске препоручује? Мало даље ћемо видети да би ипак боље било да је пуковник Топаловић .једног од њих двојице поставио за команданта левог крила. Кад Бинички није никако могао да нађе Команданта дунавске дивизије он је замолио њеног шефа гитаба, кога је могао наћи, и кога је нашао, да што ире прикупи дунавску дивизију и да заузме згодан иоложај. Носле два сата јавио је нотпуковник Радомир Путник шумадијском дивизијару -ово: да довршује регулисање положаја дунавске дивизије; она ће се налазити у истој висини са шумадијским предњпм положајем Нешковцем. Како због овога средина (дољача) између Шумадинаца и Дунаваца остаје празна, то моли да тај простор заузму иредстражом шумадијске трупе јер су оне прикупљеније. С овим распоредом дунаваца биће леви бок гаумадинаца осигуран. Одаслао је негато коњице да тражи онај батаљон другог позива, за који му је г. Бинички казао да се налази лево од њега.