Otadžbina

30

С Е Љ А Н К А

дости, рекнеш : „вала богу«.... тек од једаред — облак га прикрије и однесе ти сву наду и радост.... Дође вече — оно се изведри. Тек само^ иод запад видиш који облачак а и муњу где „меће." Кладиш се да ће сутра бити лепо време ; показујеш ономе који ти спори трепераве звезде — а кад се тргнеш иза сна оно — пљусак !.... Да бог сачува !... Коме год није нужде — не иде у таке дане никуд од куће ; шта више ни из куће не изилази. Сваки ти то заузме своје место око ватре, гледа весели нламен на огњишту и гадно време на пољу, Дуне по неки пут јачи ветар те врати дим — што је на баџу излазио — у кућу — он стење, склапа очи да их дим не окоље, говори непцима , загрцне се — али не оставља свога мсста... вели : »док се дима не надимиш — не можеш се ватре нагрејати. а Тако је свуда по сеоским кућама — па тако је и у чича Стевана. И они су сели око ватре те сметају редарама. Ко о чему оне се само туже на ружно време. — Ала је ово јад ! — вели Стеван. — Баш, бога ми ! вели Нинко. — Е што јест — јест — поштенија је зима. — Како није поштенија ? Увати мраз , падне снег , а ти се утоплиш, па сув ти и опанак и обојак, Овако — куд год макнеш мораш бос — потрули обућа — вели Нинко. — Донеси - де дијете још ракије ! Само Анђелију није мрзило изаћи. Она трчаше на све стране. Тражила је посла и где га нема — јер ништа није теже него дворити и стајати на једном месту. Донесе — ракију и наслужи. — Нека. дијете ; дај чутуру амо — а ти гледај посла. — Иди - де јетрвице донеси воде — рече Марта, која је била редара. Анђелија оде на воду. Тек што се вратила, а деца у соби дигоше ларму. — Види — де, ћери, шта им је ! — вели Шивана.... —- Јетрвице, донеси - де које дрво. И тако у дугу дану. А кад се у вече изда вечера, кад се старији огреју и оду да лежу, онда рад у руке — па до по ноћи. Све је Анђелија радила... Са свима је била у миру и љубави. Са Мартом и Станом пазила је се к'о са сеетрама; Миленију је поучавала у раду; била је спрам ње к'о старија сестра — те је тако — за кратко време — и постала њен повереник. Све, ама све, опри-