Otadžbina

С Л И В Н И Ц А

Шумада]ска. дивизија не каже своје губитке, међутим на њеним завојиштима превијено је: 1 официр и 4 војника рањено 14-ог Новембра и 126 рањеника 15-ог Новембра'), свега за оба дана Пиротске битко из шумадијске дивизије рањсн је 1 официр (командант 3-ег бат. XI п.) и 130 војника. ,/уиаеској дивизији аогинуло је 38 војника рањен 1 официр и 2(И војника, нестало их 522. Код моравске дивизије нашли смо да је иогинуло 5, рањено 21 војник а нестало их 36. Од дринских 300 изгубљених људи, било је 235 Ј ) рањеника остало долази на погинуле и нестале. Дакле Нншавска војска изгубила је за ова два дана борбе на Пироту 1258 војника, од којих 558 долази на нестале, а 100 које мртвих које рањених , међу којима 4 ОФицира. Иаш пријатељ Лукеш према томе са свим је нетачно представио наше губитке на Пироту јер ево како он завршује свој номенути извештај: »Срби рачунају губитке за оба дана борбе ииротске на 1023 које рањених које мртвих. Ту се рачуна око 40 официра. Мртвих ће бити за половину укупног броја дакле од прилике 500. Бугарски губитцп мора да су у најмању руку двоструко толики. И Бугари су се добро борили. Оба противника у овој дводневној борби око Пирота отимали су се са све већим и све страснијим огорчењем око победе, Но при свем том тек 6и тре/ш дан могао иресудити ко је аобедилац, да дипломација не развади завађену браћу. Бој првога дана трајао је од 9 сати пре подне до пола ноћн дакле 15 сати. Бој другога дана трајао је од 6 сати пзјутра до 3 сата по подне. ТреКи дан бојзбе (да је се продужила) могао 6и се само з авршити тоталним аоразом*или једне или друге стране." Узевши у обзир крајњу изнуреност нашпх трупа које су се 14 дана узастопце или тукле или сумануто тамо и овамо маширале гладне и босе; узевши у обзир моралну депремираност целе. војске, која је морала видети да непријатељ за своје непрекидне успехе има да благодари једино крајњој несиособноети дивизијских и главних штабова-, узевши у обзир да једној дивизији оста свега девет хиљада Фишека пушчане муниције, да они из врховне команде непрестано траже највећу штедњу муниције у рату, и то у тренутку када има да се реши судбина и рата и државног угледа; узевши у обзир дезертирање из XV пука, — мени се чини да је ласно по') Исторсгја српског војиог санитета, књ. четврта, стр. 200 — 208. 2 ) Види Историју војног еанит. књ. 4. стр. 2 2 8.