Otadžbina

КАРАЂОРЂЕ И ФРАНЦУСКА

97

стотине година у гнусре отсове, на живим у мучној неизвесности каква њу судбина сад очекује. Без сумае мени врло ласкају доброчинства којима сам обасут, и ја из дубине душе благодарим ведикодушном монарху који ми их је подарио, али моја је амбицији да видим мој народ нотпомогнут, мој ндеменити народ којн то нотнуно .'-.аслужује... Ако политичке окодности не дозвољавају у овом тренутку Франдеској да помогне било неносредно било носредно Србијп Зар не би она могла да дозводи да Србија нзвозп у Идирске вокрајине преко Аустрије своју крупну и ситну стоку и остале производе својег земљишта а да увози из тих илирских покрајина и из краљевине Италије нредмете којн су јој нужни ? Зар не би она могла да да бар утехе Србима, улив им наду која би иодржавала њихову кураж и изазвала нове напоре против непријатеља ? Усуђујем се дакле да замолнм Вашу Екселендију за милост, да изволи одговорити на писмо вођа мојег народа од ,0 / 2г јануара 1810 год. које сам ја донео, да изволи написати један редак својом руком храбром Кара Ђорђу Петровићу који прожман дивљењем и иравом и великом љубављу према узвишеној особи Његовог Величанства, и дубоким уважењем ирема Вашој Екселенцији, ставно ми је изрично у дужност ири мом поласку да вам дам позитивно уверење да он једино жели да нађе нрилику, те да да Његовом Величансгву и Вашој Екселенцнји најсјајније доказе о тим својим осећајима. Ако ми се укаже та нова доброта, ја ћу се сматрати за тодико сретног колико ми је могуће да будем у садањим приликама. То би оправдало у очима мојег народа и његовог вођа моје владање и тако дуго бављење у Паризу....

Б. 1 март 1811, Љубљана (Турска, слов. иров. св. I) Барон Мериам Министру. Саонштава му нова обавештења о улазу Руса у Веоград, о том га је већ раније известио „она су ми послана из Загреба и истичу из преписке са командантом земунским и са Грцима настаљеним у Србији." ОТАЦВИПА КН.. XX. СВ. 77 -МА