Otadžbina

126

ИВАН ГУНДУЛИЋ

Ах ! у исток, царе Османе, Млађахан се још не нути Докли верне и уздане Тве свјетнике будеш чути. Мудро су они размислили Што још младост теби не да. Дилавер кад зачу хитне одлуке цареве Свак час мисо ћути 1 јачу И погубе нове ствара. Размишљајући о њима чини му се да су са свим плахе: За то прије нег се крене Млад цар изван Цариграда, Подиже се да спомене Што га страши и припада — 2 и отиде к Осману с хоџом и кизлар — агом, којима је Осман такође открио намере своје. А кад дођоше пред Османа он их, махнувши руком, упути на њихова места, и за тим Дилавер узе да говори. Он се правдаше што, роб будући, говори пред силним царем : зло, које једном постигне човека (као њих од Пољакај, чини да га он други пут привиђа. МустаФа је још жив; он има своје који желе да га опет на престо попну: — мати МустаФина Шена охола, не мисли ино Нег' узвисит себе и сина. Много она зна и сме, много се о њој приповеда. Тим потребне ја три ствари Тве 3 свјетујем царство сада, Ако у исток поћи мари Из старога Цариграда: Да другога цара прво Овди жива не остави, Ер се у сухо ласно дрво Огањ прими и појави : Пак да матер и Даута, МустаФина зета, умориш, 1 т, ј. осећа. ћутјети говори се у Дубровнику у значењу осећати. 2 Место ареа ада од ареаадати (старо пргиадг) како гласи у ис" точом и јужном говору ; ариаада је по занадном изговору. 3 тве м. твоје , овде се о променило на е, а два једнака самогласна слила се у једно друго. У ка (к. која) о се променило на а, а два а слила у једно.