Otadžbina

ИВАН ГУНДУЛИЋ

133

.да уреди војску и покори Персију па онда све земље на свету. Али он се сећа и црнца Кизлар-аге Ки 1 од полудна (т. ј. југа) и од источи Јур 2 будући прошо краје, Купећ лијепост од свијех очи, Ка суђена најдража је, Из разлицијех мјеста оте Множ свијетлијех дјевојчица, Од кијех 3 свака цјећ 4 љепоте Достојна је бит царица, Тер с млађахнијем њима доје (дође), На крај мора најпослије, Гди би његда град од Троје: Би, за што га сада није. Песма 7. Отимање девојак а. прикупио проходећи Малу Азију. Обишавши мцого острва у егејском мору отиде у Атину где се састаде са црнцима којима ставио беше 1 ки (старо КЂИ), који. ' 1 јур већ. 3 кијех, којих. 4 цијећа предлог окрњен гласи и цијећ стоји с генегивом значеЧи с њим исто што и предлог ради. Ђ. Даничића : Нјеспјк ћгуа4вко §а Ш вгрвко^а јег1ка. 5 Почетак ове несме гласи Нри мору уарав сраскијех страна У пржинах (песку морском) пуста жала (морскога брега) Лежи Троја укопана. Од грчкога огња пала. Јустинијан II (66 8 — 68 5) победивши тракијске и маћедонске Словене преведе их преко абпдоске земаљске узине у Малу Азију : а 782 године велик део ових Словена, на број '208.000, преселише се у стару Витинију (СЈ:. ХиљФердингова : Писма о историји српској и бугарској, стр. 24 и 27; срп. црев.). Цар Кало-Јовап заробљенике Словене пресели у Малу Азнју и насели у Никомидији 1126 године (но П. Срећковићу Срби. в. његову : Историју српску, књ. I, стр. 211). Можемо мислиги да је Гундулнћ ове Словеле др-као за Србе , и да њих мисли кад каже да су земље украј мора сраске стране. — Испореди и II. Срећковића Ист. •српску, књ. I. стр. 38.