Otadžbina

АПСОЛУТНЕ ЕЛЕКТРИЧНЕ МЕРЕ

139

в. Електричне и магнетоке мере. Је ли нам познат супстрат неког догађаја, онда можемо да одреднмо лако његовс апсолутне мере на сличан начин, као што смо то одредили за механичке јединиде. Но теже је то кад нам није позната природа неког догађаја. У таквом случају морамо да одредимо тачне односе према другим познатим догађајима, који се могу да изразе у апсолутним мерама, а из ових пак односа изводимо његове апсолутне мере. Нема ли таквих тачних односа, као на пр. при светлости, онда не можемо да одредимо за дотични догађај никакве апсолутне мере. Природа електричне силе није нам позната; но за то нам је познат читав низ тачно одређених односа према механичким и топлотним догађајима. Ови односи дају нам могућности, макар да на,м је и непозната природа електрицитета, да одредимо за све појаве апсолутне мере. Два слектрична тела узајамно се или провлаче или пак одбијају. Законе, по којима се ово збива, одредио је први СауепсИзћ, а доцније их је експериментално доказао Сои1отћ. Је ли у некој тачци сакупљена електричност /*, а у другој пак ( М ј , те је ли одстојање обадвеју тачака г, то је сида р, која делује међу реченим тачкама, равна

Ова једначина вреди, замишља ли сада џ и /и, или као Флуида, или као извесно стање загонетног етира, или најпосле као неку врсту поларизације. Ова једначина даје могућности у исто време да одредимо апсолутне јединице за множину електричности. А сада ћемо редом да говоримо о тим електринним јединицама. 7). Јачина пола џ>. — Сила р, што је производи један магнетски нол (I на други пол, који се налази у одстојању г, биће по једначини (5)

или (I — С УТ = Г Р 2 ' Димензија је