Otadžbina

142

АПСОЛУТНЕ ЕЛЕКТРИЧНЕ МЕРЕ

11). Множина електричности 0,. — Струја, која има интензиту или јачину Ј пренаша за време 1; попречним резом струјиног кола множину електричности <4 = Ј . 1

Димензија је пак

Величина

а

Г I 1 -] 2 2 = СП1 8

(12)

10"

1 1_ 2~ 2ст §

зове се 1 Сои1отћ. То је она множина електричности, која пролази при јачини струје 1 Атреге за 1 секунду попречним резом ировођења. 12). Капацита С. — Спојимо ли оба два обложења једног кондензатора са извором стру^е, који има електромоторну силу Е, то добије кондензатор пуњење (множину електричности) СЈ, које изиоси: 0, = С . Е Сачиналац С зове се капацита кондензатора. Димензија пак капаците биће: С = [ет -1 вес') (13); Величина 10"» [ст -1 вес 2 ] зове се 1 Фарад. Један Фарад је дакле капацита кондензатора, који, кад се напуни на потенцијалну разлику 1 Волта, садржи множину електричности 1 Кулом. Један микрофарад јесте милијунити део једног Фарада. 13). Рад струје. — Струја Ј, која пролази проводником, на чијим крајевима постоји нотенцијал е, изврши у времену 1; електричан рад у износу А == Ј . е . I Димензија је А = [ст 2 §• вес -1 ] (14)