Otadžbina

186

О ЗНАЧАЈУ ВОЈА У НЕКИХ ЖИВОТИЊА

укусна, бодљикава и т. д 3. Скрвтнв боје, којима се живљом бојом појединих мање важних телесних делова скреће пажња непријатеља и одводи се од осталог мрко бојадисаног тела. 4. ПодражавајуКе боје, т. ј. оне заштитне боје којима је животиња слична извесним појединим биљним деловима или мртвој природи или је са свим слична моћнијим животињама са опомињућом бојом — дакле се сама живо- 1 тиња појављује под лажном маском. 5. Промењиве боје, којима је прилагођавање животиња на околину свог обичног становања потпомогнуто способношћу што могу своју боју да покажу у разним нијансама. Овим групама додаје Кнаувр још и застрашујуКв боје и упућује на доиста чудновати облик и боје многих гусеница (Сеги1а VIг.и1а, Нућоеатра МПћаизеп, Мо1;ос1оп1;а 21сиас)/ а сем тога још и па неке тице, рептилије, рибе и многобројне ннсекте. Готово све гусенице арктиида с њиховим чекињама не изгледају ни најмање примамљиво, па за то их и избегавају тице, а можда и друге животиње, којо се иначе хране гусеницама. Овај ред група узео је Кнауер за то, што су, по његовом мишљењу, заклонске б(Ује добивене још из раније а подражавајуће тек доцније и то природним одбирањем. Он замишља тај ток овако: некада — ма кад то било — налазило се по негде далеко различније бојадисаних и шаренијих лептира; од њих су, раније или доцније, тицама, пауцима и другим животињама подлегли сви они, који су с једне стране немоћни а с друге падали у очи својом бојом и тако су се живо истицали према својој околини, да су их њихови непријатељи најлакше опажали или су те животиње , по свом нагопу за заштитом , још за времена прелазиле у друге нределе у којима је боја околине боље пристајала уз њихову боју и тиме су поступно остајале из разних група само оне животиње, које су у општој борби за опстанак биле са свим или бар већином поштеђене, које су се својом бојом мање или више прилагођавале својој околини, а ово их је скривало. од њихових непријатеља. 0 друге стране, од јасно бојадисаних лептира, остајале су само оне Феле, које су имале оштре сокове и њихова се боја све виша ојачавала и постала оаомињу&а. Тако су се још у почетку створиле две упоредне групе боја, од којих се једна више прилагођавала околини, а друга оштрије истицала према њој. Од великог броја јасно бојадисаннх али немоћних лептира биле су, према својим шареним сродницима, оне Феле у добити са јасним бојама на мање важним деловима свога тела а које су још при томе ! Ирепариране гусепнце овнх Фела губо боју а гогово и оам облпк,! што је врло често код препарата ове врсте.