Otadžbina

188

О ЗНАЧАЈУ КОЈА У НЕКИХ ЖИВОТИЊА

не би бирале извесна места, која их најбоље заштићују. Нема сумње, да на постајање животињских боја има и других утицаја (хемиски, светлост, храна ит.д.), а нарочито се у неких Фела мења боја храном, као што је на пр. случај са Агс1ла саја, 1 али ово опет не допушта никакву сумњу у истииитост горњих навода. Из следећег види се примена ове теорије. За заклонске боје треба сматрати све оне примере, које је Уедес узео за заштитну боју. Разни скакавци, пауци, лисне бубе, рилаши, зеленбаћи хармонишу својим зеленилом са околном травом; пољски. мишеви и зечеви слични су својом бојом боји земљишта; слепак и сухоземна жаба слични су сухом лишћу и тамној боји коре на дрвету. Хрчкови и пухови једва се могу разликовати од околнога поља: букавац и шљука подражавају бојом свога перја мочарноме земљишту; црвендаћ се иајбоље прилагођава околноме лишћу. Северне су животиње махом беле, гуштери који живе на сивоме стењу и зидовима слични су бојом мссту свога најмилијег становања; гемза, мумлавац стенске су боје; лештарке, шеве, препелице, рожасте випере пешчане су боје; шарене бубе и дневни лептири слични су цвећу лептири ноћници и ноћне животиње одевене Су мрком одећом; многи лептири при мировању и многе бубе и гусенице једва се могу разликовати од коре на којој почивају; неке су гусенице као лист зелене којим се хране а често имају жуте, црвеие или друкчије пеге и пруге као цвет оне биљке којом се обично хране. Тако је на нр. гусеницу мртвачке главе (Асћегоп1ла афороа) тешко опазити на кромпирскомс стаблу. 2 Многа се тичија гнезда потпуно слажу са својом ОКОЛИНОМ. # I* 25, . Н Као оиомињуће боје означују се живе боје у две лептирске Фамилије: Данаида и Акреид а,* у којима су сви лептмри живо бојадисани, али су неукусли због њихових непријатних сокова. 1 Опити чиљени са овом Фелом Аркгиида још вису тако многобројни да би их могли овде опширније изнети. 2 Што се тиче ове гуселшхе, вредно је напоменути њене варијанте. Оне еу неких година врло многобројне и нрошле јесени (1887) било пх је у околшш Београда доста. Неке су од њих жуте боје са попречЛим плавичастим браздама и оне живе на стаблу татуле (Оа(мга «1татогаит) и то у ономе добу, кад та бил>ка већ почиње да жути ; друге су мрке : или зелене боје и обе ове живе на биљци која се обпчно употребљује за жпре ограде (Сусшт ћагћагит) и доиста их је тешко оназити мсђу зеленим и затворепо-зеленим лишћем те билже. * У Берге-Хајнемановом делу »ВсћтеМегћп^вћисћ« и напред поме- " нутом најновијем делу ХоФмановом, означује се само 1)апа18 сћгувјрриз као европска Фела на грчкнм острвима, а све су остале Феле тропске као што су и Акреиде.