Otadžbina

190

о знлчају воја у неких животиња

рија, постављена је категорија тииских боја, па и ако ово није довољно ни за какво објашнеље. Можда ће нам даља посматрања, која се једнако прибирају, објаснити многе нсјасноста и волики део животиња са типским бојама уврстити у категорије којима припадају. На реду је да наведемо неке примере, који ће боље расветлитн појам горњих навода , а послужићемо се готово искључно животињама наших предела, како би могао сваки посматрати. Према наклоности, бољем познавању прикупљених Факта и ради лакшег посматрања за свакога, ми ћемо се овде ограничити на наше лепидоптере. У следећим примерима биће најјаче заступљене заклонске и подражавајуће боје, јер су оне и најмногобројније, а нарочито заклонске. 1 Гусенице родова Оак(:горасћа и Са1оса1а боје су коре и грана уз које се обично приљубљују; гусенице Иепа гарае, ТогМх ујпЉпа зелене су боје, што им је најбоља заштита против гоњења непријатеља. Гусенице рода ЕирИћегаа живе на семену и цвету нижих биљака и оне се од свију гусеница одликују особином, да на лишКуи цвећу приме њихову боју и да своје шаре тако измене да их је тешко распознати на биљци. Сем њих има и других гусеница које се једва могу распознати од цвета на коме живе, такве су већином гусенице СисиШа, од којих су најчешће С. аг^еп^еа и С. Агксгшвгае које с јесени живе на већ поцрвенелој комоници (Аг1;егш81а уи1§'ап8). Гусеницу мртвачке главе тешко је распознати на расцветалом кромпирскоме стаблу. Гуеенице Гусаепа и /л^аепа сличне су боји биљке којом се хране. На зови и калини \<и1§-аге) живи гусеница Врћшх Н^иаШ, а на врби и јаблану живе гусенице ВтеппЉин осе11а1:а, РориН и 8со1шр1;епх 1аћа1;пх и све су боје као и биљка којом се хране. Гусеница Иер1а1ин Нес1;а прљавосиве ,је боје, јер живи на корену биљке којом се храни, а гусеница БеНерћ]1а рогсеПа крије се дању на земљи испод ивањског цвећа (ОаНит уегит) и такође је боје прљаве, сивомрке. Гусенице МеИапа и Матев1;га о1егасеа сличне су сухомс лишћу барске трске у коме се дању прикривају. Осим овога све гусенице зимнице, које презимљују испод опалог лишћа сличне су већином прљавој боји трулог лишћа. Воапша Нсћепапа слагке се својом бојом и пегама са маховином од које се храни. Та се сличност опажа још и код многих других гусеница које се нс хране маховином, али се дању крију између маховине у пукотинама на кори, као што јо на пр. гусеница Са1оса1а рготЈвва.

1 Козтоз, 1 879, 7 и 8 НеИ сгр. 29, 114 и след. 1813, № 10, 1883 сгр. 76.