Otadžbina

212

ТУРСКИ РАТОВИ У Европи

ром допре до Муратова шатора Милош Обилић, у намери да убије цара и тиме помогне побеДити Турке и себе опере од клевете. Му рат се превари и прими Милоша, који га мачем распори, ну и сам погибе од Турака. Место убијеног Мурата предузе команду син му Бајазит, којем, после великог усиљавања, исиадне за руком, те јуришем провали српско лево крило. У српској војсци овлада страх и забуна, и Влатко са својом војском стаде први узмицати. Оада Бајазит удари на бок српске срсдине и настаде љут покољ. Кнезу Ла- ' зару буде коњ рањен, те пође натраг да га промени. Кад је војска видела да кнез отступа, збуни се и почне сама да одступа. Кнез је почне враћати и доводити у ред и у том одмакне толико далеко, да таГЧ-урца угш«те.%ад тда српска вб]ска са свим растроЈи и буде са свим поражена. Кнеза Лазара одведу пред Муратов шатор, и ту га Бајазит погуби. Обезглављена српска војска распршти се и протрпи потпун пораз. 1 Мурат је умро, а Бајазит је ступио на престо и опустошио Орбију. Кнегиња Милица принуђена је била да своју кћер Оливеру (Милеву) уда за Бајазита, а овај за то преда њеном сину Стевану Орбију с тим, да плаћа данак и да султану даје 10.000 помоћне војске. Тако је јуна 1389 године пропала и друга слободна држлвч на с швенском југу. Остала је још једина као слободна. Што и ова зсмља није одмах пропала, узрок је то, што је Турке победа орло скупо коштала, те не могоше одмах даље на запад продирати. Међу тим Твртко је' Муратову смрт сматрао за победу хришћанства над мухамеданством и тако је јавио западу, да га охрабри и да прослави своју силу. 2 6. Турски рат противу Маџара; бој код Никопоља. Политичко стање. — Мађарска сеу ово време борша на три стране. На западу противу босанског бана Степана Твртка, који је, прздузео да Д члмацију и Хрватску присаједини Босни; на истоку и североистоку противу савезндка пољ. краља Владислава, Мирчета влашког и Петра молдав. војводе. Мирче је држао и у Ердељу један 1 Народно предан>е пршшсује кооовскв пораз издајству Вука Враиковића, али се то псторијски не може да докаже. 2 О Лазаревој војсци и савезницима, одашиљању ухода у гурску војоку, ратиом већу у очи битке, бојпом раснореду, јунаштву српско војске и витешком делу Милоша Обилића доста опширно говори турски историк пз почетка XVI века, Нешрија, који се може читати и у српском преводу од А. Бр.шћа. По себи се разуме, да се тако позним извешћима не може потиуио вероватп.