Otadžbina

214

ТУРСКИ РАТОВИ У ЕВРОПИ

продире даље у средњу Европу. Јасно је дакле да је Жигмунд мо рао да уреди однос са Босном, и ако се Хрватска умири, јер тек заједничким дејством противу турске војске, могло се мислити да ће се ова одбити. Шигмунд повери управу Хрватске вештом крчком и модрушком бану Ивану, те да ове земље умири. Он стане да раз-1 мишља како да стане Турцима на пут да не прелазе Дунав, и како да покори Босну, и зими и лети 1 392 прикупи знатну војску. Ова је састављена не само из угарских бандерија, него и из чувених бо- : раца оближњих земаља. Такви беху Алберт-Штернберг-Светловеки и Вук војвода ополско-стрелички. Међу тим, пошто је Бајазит покорио Бугарску и принудио Србију и Влашку да му буду вазалне и да му плаћају данак, науми да поотима градове на Дунаву, а тиме да отвори себи пут преко Дунава у Угарску. Надао се је, да ће успети, јер се није бојао неверства дсспота Стевана. Овај је чврсто држао на заклетви. Због тога је турска војска могла лако посести Голубац и прећи даље ушћу Мораве. Услед овога дакле, у пратњи великаша Николе Горјанског, жупаџа пожунског и тренчинског Штибора Штиборића и цељског кнеза Вилелма, Жигмунд је повео војску кроз јужну Угарску на Дунав. Војска аустр. земаља прошла је кроз Хрватску и састала се са главном војеком. Ова се кренула на Ковин, јер је преко пута била главна турска војска. Овде је прешао преко Дунава, а Бајазит, ваљда неприираван, повуче се пре Жигмундовог прелаза. Жигмунд је сада пљенио српско Подунавље и допро до Ждрела на излазу млавског •геснаца из Горњака, који је 7 сати дугачак. Жигнуд се не усуди да уђе у овај кланац, па се врати натраг. Тако се свршила ова војка (1 392). Турци су пак освојцли градове на Дунаву, као Силистрију, Никопоље и Видин и могли су сваки час прећи у Ердељ, Угарску и Срем. Услед оваког турског напредовања састали су се епископи, великаши и племићи на сабор у Будиму, да се посаветују о одбрани од »навале поганске« и да за то даду сретства. Тада је 7 априла 1394 решено, да свака 2 огњишта краљевских и племићских кметова плате по 1 златну Форинту. Но пре тога требало је уредити размирице са суседима, те да се брзо и успешно може противу Турака ратовати. Он се измири са Пољском, а у Хрватској и Далмацији тгостави за бана Николу Горјанског, јер је Иван умро. Но тада опет устану Хрвати и Далматинци, помоћу Босне, те тако Жигмунд мораде да води војску тамо. Пошто је Жигмунд умирио Босну и угушио хрватски устанак, лнда је уклонио главне препреке и реши се да великом силом нападне Турке и то 1395 године. Године 1394 иослао је посланика у