Otadžbina

иван гундулић

271

Цар с повељам и закони ' Писма, благо и шаторе. Не шапатом као пређе но гласно сташе викати на многа безакоња царева: јаничар, који је оседео у ратовима, виче што му је отета баштина а он умире од глади, спахија што га је цар јавно батинао ; што их уходи на гозбама, што им украћује новац, и што њих, своје старе јунаке хоће да упропасти и замени другима. Сви се узбуне и ухвате веру да се од злих ослободе, Узалуд хоће да их утиша Али-ага, поглавар њихов, говорећи им: да ће потамнети пређашња слава њихова кад се изневере цару, да робу не приликује огшрати се цару, да је он над законом и да може чинити шта хоће, да. им је он племство дао, да им чувајући закон мухамедов брани да пију вино, да није силеџија нити им слободу одузима. Ове их речн разгњевише врло и они му претише да Нс га посећи ако не пристане на оно што они хоће, али се ага не препаде. Он отиде испраћен стрелама 2 : Војска још није била устала па цара но на опаке саветнике његове. Бунтовници пођоше к џамији Софији , онде се скупише и од јутра до вечера тражише главе Дилавера, хоџе и црнца. Лахију на силу учинише послаником својим па га послаше цару којем смерно каза све за што га послаше: Прости ако роб твој смије Открит страшни плам горући 3 , Ки око главе тве 4 се вије; За што ако се не угаси Самом крви твих свјетника, Твому царству пријети и гласи Расап војска сва колика. Осман одбије молбу њихову; он им поручује да, ако су жедни крви, нека испуне жељу срца свога на царевим непријатељима а не пријатељима његовим. 5 1 Старпјп облик 6-ог пад, множине место садашњега законима. 2 Отераше га камењем. Р. Брант, ор. с. стр. 41. 3 Сада само ирилог глаголски. Испоре ш и Мнклошиће ^ехјсоп св. I. (1862) стр. 138. 4 тве место твоје. ° Јахија је заиста ишао к Оеману с оваком поруком са муфтијои п другим духовним лицима. Р. Бранг, стр. 44.