Otadžbina

278

шта се до са.да писало о геол. однош.

Јовин Мишковић. Опис Књажевачког. округа (Гласн. срп. уч. друштва књ. Х1ЛХ Београд 1880). Ј. М. ЖујовиА. Минералогија и Геологија (Рад књ. I окт.- Београд 1881). С. М. Лозанић. Анализе Орпског фосилног угља (прештамп. из Гласника) Београд 1881. Рг. Тои1а, ОгипсШшеп с!ег Оео1о§1е с1е8 луев1;1. Ва1сап ^У1еп 1881. Хофман Ф. Трагови преисторијског човека у Србији (Гласн. срп. уч. друштва књ. 51. Београд 1883). Вг 0. РИаг, Апн Вопе (пекго1о§ Кас1 ји§ Акас1. кпј. БХУ. 2а§геђ 1882). С. М. ЛозаниИ. Анализе Српских минералних вода (Гласн. срп. уч. друштва књ. 54. Београд 1883). Георги Н. Златарски. Материлли по геологинта и мииералогилта на Бглгарил II. (Периодическото списание на Бгл. книж. дружест. в г 1> Ср^децт. 1883). Ег. Тои1а, Оео1. 1Јп1;ег8ис1шп§'еп ес!;. X. уоп Рјго (; пасћ 8о0а, аи!' с1. УИ;оз, ићег Регшк пасћ Тгп ипс! иће!" 81;о1 пасћ Р1го1; (Вгкгћ. (1. к. Ак. ВсЈ. БХХХШ 1 АМћ. 1883). Ј. М. ЖујовиИ, Грађа за Геологију Србије, о неким стакластим стенама, корист са Рудника (Гласн. срп. уч. друштва књ. 55 1884 Београд) са геол. картоном. нов. крајева. То су издања која обухватају или се дотичу Геологије наше отаџбине, Краљевине Србије; за која сам досад дознао пратећи геолошку литературу за коју још не смем казати да је сва, и за коју тек велим да сам је прилично прибрао; а колико сам у томе успео, нека оцени онај, који је богатији од мене материјалћо и знањем Први рударски пут учинио је по нашој отаџбини 1835 године, Барон Хердер, чиј сам снис пре напоменуо; у цељи да испита нашу отаџбину с ногледом на со, а на позив пок. Кнеза Милоша. Овај је пут описат у »Вег^т. Ке18е« и т. д. а у српском преводу: „рударски пут по Србији« Барона Хердера, и извршен са пок. Радичевићем и још неким, и то: из Крагујевца, преко Црног Врха у Јагодину, иза које пређу Мораву код Глоговца, па преко манастира Манасије села Миливе, Главчине (вис) и 'Златова сиђу у долину Млаве; отакле поред, Вукана уз Орешкорицу у манастир Витовницу. Из М. Витовнице преко Мелнице у Мајдан Кучајну; одавде у Крушевицу, 11ожеревац, Смедерево и натраг у Пожеревац. Из кога ударе преко Средњева и Винаца у Голубац, па низ Дунав у Д. Милановац; одатле одоше у Мајдан-Пек, па долином В. Пека до Дебелог Луга, РуднеГлаве, Милошеве куле, Танде (села), Црнајке, В. Горњана, приближујући се Столу; па се врате натраг низ Поречку реку до Мосне. Одавде преко Мироча у Брзу-Паланку те низ Дунав у Неготин; преко