Otadžbina

280

ШТА СЕ ДО САДА ПИСАЛО О ГЕОЛ. ОДНОШ.

у Ваљево, Крагујевац, па низ Гружу у Краљево, а одавде уз Ибар у Нови Пазар и даље. Пза ових путова настаје један велики низ путовања у разним правцима кроз нашу отаџбину и изван ње, почињући од 1846 па до 188"2 год. у сва три правца описних природних наука, а нарочито у Ботаници, што је извршио мој Високопоштовани прОФесор, пок Др. .1. Панчић. Ја сам мали да оцењујем рад овог Високоцењеног учитеља; него нека учини онај који буде усписао развој нриродних наука у Србији, доста је само ако речем, чим чује наш сељак из старих граница, да је дошао који учени путник, одмах рекне: та то ће бити Г. Панчић. Године 1874 учинио је доста важан пут Бг. 8гаћо проФесор, са ■својим учеником пок- Алексом В. Поповићем, Ново-Садским проФесором у цељи проучавања трахитског стења по нашој отаџбини у старим границама. Они се упуте из Београда Дунавом, поред Смедерева, преко Пожаревца, иа Млавском долином, дотакнувши се нешто Орешковице, одоше клисуром поред М. Горњака, Црног Врха и Злота у Брестовачку Бању; па поред Гамзиграда у Зајечар; а одавде упутише се нешто мало на Ј. 3. према Планиници (селој, одоше уз Тимок до Књажевца. Из Књажевца учине излет према Бугарској граници са Г. Др. Стев. Мачајем, и после три дана врате се низ Трговишки Тимок у Књажевац. Из Књажевца ударе на Алек. Бању, а одавде низ Моравицу, одоше северно преко Ражња, Параћина и Ћуирије, те походише угљене мајдане код Сења, и Жидиља; одкуда се врате, прешавши Мораву код Сталаћа, у намери да посете Копаоник оду у Крушевац. Из Крушевца не оду на Копаоник, него се упуте уз западну Мораву, походивши уз пут Дубље и Врнце оду у Краљепо. Из Краљева пређу Мораву упуте се уз Рибницу , па преко Рудњака на Јошаничку Бању , а одавде на Копаоник. С Копаоника сиђу и прешавши 1 бар ; па преко Рашке оду у Ман. Студеницу, одакле опет у Краљево. Одавде пређу на леву обалу западне Мораве, упуте се у Г. Милановац , из кога уз Деспотовицу на Рудник, а одавде поред Авале у Београд. Као најважни.ји пут за Геологију Краљевине Србије, извршио је иој поштовани учитељ, проФесор В. Школе Г. Ј. М. Жујовић у годинама 1880-1-2-3. Године 1881 и 1882 као изасланик за средње школе Миниетарства просветс и црквених нослова, у западне и источне крајеве наше отаџбине у старим границама а преко којих места по подробно, није ми познато. Но у новим крајевима, нека су места посећавана у друштву са Г. Др. Л. Докићем. који је пут описат у Гла.сн. срп. уч. друштва књ. 55. 1884. на који ћу се вратити другом прликом, док се не изнесе целина на јавност.