Otadžbina

ТУРСКИ РАТОВИ У ЕВРОГШ

Мурат је послао свога сина на трачку приморску обалу и год. 1357 освоио утврђену приморску вароши Калипоље. Овде Орхан намести свој престо. Године 1358. умро је Оолиман, а 1360. и Орхан у својој 75. години. После Орхана стугшо је на престо његов други син Мурат I назван »јехази« (јунак). Он освоји Демотику и пренесе у ову свој престо. Одавде почне да осваја на север и југ. 3. Муратов ратни план. Мурат је наследио од свога оца и политику освајања. Преместивши своју столицу у Демотику, он удеси план за даља освајања, јер је видео, да је Византија остала готово на самом Цариграду, и да су Србија и Бугарска поцепане на поједине области, које су тсжиле самосталности и давале изгледа да га још помажу у освајању. Но ипак су ове две државе иоказивале извесиу снагу, а стајала је опасност да образују савез и да се заједно боре против турског ширења. Пошто је дакле Византија толико слаба, да је готово ограничена на сам Цариград и пошто Бугарска и Србија показују извесну снагу, то се Мурат реши да савлада у првом реду ове две државе, па тек затим да отме Цариград. Своје операције управио је на север и на југ балканског полуострва и отимао главне градове, са којима су му падале у руке и њихове области. Годипе 1361. освоио је на северу Једрене и Филипопољ, и дошао до Балкана и Родопа. Затим је пренео свој престо у Једрене 1365 и потом освоио даље многе градове у Тесалији и Маћедонији и пустошио приморске крајеве. Сада је сукоб са Бугарском и Србијом само питање времена. Године 1371 крену сс Вукашин и Угљеша с војском од 60.000 противу Турака, да их истера из Румелије. Код Чрномена дошли су до Марице и ту се улогоре. Према српском логору стајало је само 10,000 турске војске. Емир Хаџи-Илбеки дошао је до српског логора, промотрио и видео, да је истина српска војска многобројна, али да ноћу безбрижно и без опрезе спава а дању је мамурна. С тога Хаџи-Илбеки предложи да се ноћу јуриша. Њему се повери војска за јуриш, коју он подели за напад у 4 одреда, те да на Србе удари са четири стране. Напад се имао противу спавајућих Срба извршити са што већом хуком и буком. Тако је и било. На ларму и вику турску пробуде се Срби и збуне се у толико више, што је ове ноћи падала киша и севале муње. Срчани почну да се бране, а остали се разбегну. Многи су заробљени или у Марици подављени. Нукашин и Угљеша погинули су.