Otadžbina

С У Д Б А

И ти ћеш сести на крвави престо; И кроз векове славиће ти дела Природа ми се узбунила цела : Зар људском крвљу свој живот да сладим На туђем јаду будућност да градим ? 0, вечни оче! те ме судбе спаси! Па лепо — Он ће — желиш богат да си Ево ти злати колико ти воља Од људи купуј куће, брда, поља; Откупљан народ ропски ће да двори Ах, ни то нећу, Господе! не збори! Зар вечна правда што је дала свима, Са шаком злата да отмем људима ? И док ја живим они да се пате, И место хвале клетве да ме прате; Да гледам браћу гладни где умиру Е, оида — Бог ће — прими ову лиру! И мирно путуј с њоме међу људе, И међу људма шири љубав свуде: И њени звонки звуци нек' се шире И непријатеље нека братски мире; Нричај им доба и законе друге, Где неће бити робова ни слуге; Где неће бити невоље и јада, И са том лиром крени на пут сада ! И Он то рече и облак се диже, И лика Божјег неста пут свемира; И ја сам збуњен на том месту ост о , А у дрхћућој ми руци звонка лира!