Otadžbina

18

О СНУ и о сновимл

све друкчије изгледа ? Онако исто, као што је песимизам, који онако суморним оком гледа на свет и на живот, великим делом основан у субјективној , болесној природи појединих људи , тако је исто и обрнуто , веселост нонеких природа, основана у сретној телесно] конституцији. Овај однос између телесних радња нашега организма и стања наше свести, довољно је, мислим, познат, те и није потребе, да се око њега дуже забављамо. Ја сам вам га само хтео напоменути, како би вам било јасно оно, што сада хоћу да вам изведем. Узмите, да се органске Функције у нечему промене, и узмите, даље, да то бива периодички, зар ое неће, према оној зависности наше свести од њих, и ова исто тако и периодички мењати? То, међутим, бива у сну. Но не само у сну, то бива и на јави. Зар у извесним приликама не велимо, да не познајемо себе саме, и зар се у другој каквој прилици, не чудимо, како смо могли учинити ово или оно ? Или узмите душевну болест. Зар није и код душевно оболела човека свест измењена, у нечему или потпуно ? Откуда би они, иначе, могли уселити себи у главу оне чудне представе, које зовемо фикс - идејама ? У свима овим случајевима имамо посла са промењеном свешћу, која је наступила услед тога, што су наступиле извесне промене у Функционисању телесних органа; а што, док сневамо, у све оно верујемо, што нам у сну излази пред очи, долази отуда, што нема обнчне, нормалне свести, која ће ове погрешке исправити. Из истог узрока иридаје и човек душевно оболео озбиљан карактер својим фикс - идејама, за све време, док његова болест траје. Далеко теже је, како изгледа, разумети друге неке појаве, које прате сан, истина не правилу, али и не тако врло ретко. То су појави, које зовемо месечарством или сомнамбулизмом. Понеке особе, махом невропатичне конституције, устају, по кадшто, преко ноћ из постеље, ту-