Otadžbina

НЕБЛАГОДАРНОСТ СРБЛ СПРАМ РУС11ЈЕ

571

ције и политичким иоложајем земље, то су (чујте!) војна академија. у Београду и српска, тоиоливница у Крагујевцу!.. Ово потврђује једна заппска од руке српског тадашњег министра Јовама Мариновића. коју смо нашли у министарству спољних послова , испод дотичног места г. Фонтонове изјаве. На ово ће нам можда одговорити словеноФили да руски народ не може бити одговоран за несловенску политнку Немаца , који су дрмали руском царевином све до убиства цара Александра II, да они не могу одговарати за несловенску политику којекаквих МајендорФа, Фонтона итд, јер су тек после убиства цара Александра словенофили добили руску крму државну у своје руке , јер су само онп израз правпх руских осећања и руске политике за Словене. Прекрасно. Да видимо шта вели један од највећпх научника словеноФилских, шта вели В. Ламански' о потреби мпнпстарства нросвете у Србији: «Тако звана интелигенција српска у опште греши својом наклоношћу за сваковрсне бомбасте називе. И само министарство народне иросвете у Србији савригено је излишно. Али ту се тешко зауставптн, јер кад се боље загледа, онда се види да је са свим излишан и војни министар, и многа друга места, која су пзазвала врло оштроумну досетку једнога странца: за што у Србији нема мннистарства марине ?» 2 Али нарочиту благодарност спрам земљака Јанковпћевих и Терлапћевпх исказао је великп словеноФил овим речима : «Аустријски Срби т. ј. Швабе згс !) који су нагрнули у Србију после њеног ослобођења, унели су у њу много ружннх елемената, унели схј управо рећи аустријски задај ^аветршсти запахг)» 3

1 ) в. Ламански, СербЈл и к )жнославлнск1е провинцш Австрш. СПБ. 1864.

* 2 ) Ламанскп, 1. с. стр. 10.

3 ) Ламански, 1. с. стр. 8.