Otadžbina

574

НЕБ.1ЛГ0ДАРН0СТ СРБЛ СПРАМ РУСИЈЕ

титп само на два, на «Ка Сербамг иослаше из Москви» које је потпнсано од једанајест шеФОва словеноФплске партије, п на мисију Платона Кулаковског у Србији. Да свршимо најнре са лилипутанцем словеноФилским кога су Руси послалп Србнма у замену за просветне џпнове Јанковића и Терлајића. Тај једини руски проФесор кога нам је Руспја послала, не да радп оно шта су Срби раднли у Русијп, већ да учи Србе рускоме језику, из захвалности за хлеб којпм га је српска држава храннла као проФесора на својој великој школп, нпје нашао ништа лепше да остави као свој спомен у Србијн , него књнгу у којој вели да је творад нове српске књпжевности, неумрли Вук Стефановић Караџић био иросто шиијун Метејтихов. Али нама је сувнше одвратно да се зауставимо и даље на томе н таквом сомитету словеноФилства. Ко хоће да види како му је за ту иодлост платно српски књижевник Свет. Вуловић нека прочита његове критике на Кулаковсков споменик словеноФилске љубави према Србима. 1 Из захвалностп што је Србнн Терлајић положпо темељ грађанском законодавству у Русији, први људи словеноФнлске партије, Хомјаков, Константпн Аксаков, Погодпн, Пв. Аксаков, Елагин, Кошељев, Чпжев, Безсонов и још тројнца пишу Србима у своме свечаном «посланпју из Москве» да народима не требају закони, него место закона треба да буде савест. Нама ннје нужно да се мучимо анализом тога чудовншта словеноФилске иамети и њиховог православља 8Ш 0'епеп8. Доста је да цитирамо само неколпко речи нашега славног Ђуре Даничић а, што их је казао о том посланију у једном предавању из псторнје књпжевности на тадашњем лицеју београдском. 2 «До сада — рекао је српски научник, којим се поносе не само Срби него и свн Словенн осем Руса А ) У ((Отаџбшти^ књ. X, стр. 145 п књ. XII, стр. 510. Х ) Види (( Даницу» Ђорђа Поповића, година друга, бр. 5, стр. 76—79.