Otadžbina

СТРАХИНИЋ БАН

ПРИЛОГ Ј^А ИЗУЧАВАЊУ СРПС^ИХ НАРОДНИХ ПЕСАМА

У нашим народним песмама налази се, врло често, сачувано народно мишљење и суд о разним историјским догађајима и лицима. Нако постају народне традиције о томе и колико оне вреде као историјски извор, добро је разложио наш вредни научник Стојан Новаковић у расправи: «Народне традиције и критичка историја," штампаној у «Отаџб1ши в за 1880 годину. Као што је познато, наш је народ опевао многе владаоце и јунаке, за које се историјом даје потврдити да су доиста живели. Таки су на пр. : Немања, св. Сава, Стеван Дечански, Душан, цар Урош, Лазар, Стеван Високи, Ђурађ Бранковић, Вукашин, Марко Крањевић, Бег Костадин, Вук Бранковић, Херцег Степан, Иван Црнојевић, Момчило војвода, Милош Обилић, Стеван Мусић, Ђурађ Големовић, Змај Огњенп Вук, браћа Јакшићп, и т. д. Ну напоред с овим лицима певају се и друга, која се историјом не могу потврдити, а ионајвише с тога, што су њихова имена искв&рена, или другим замењена од познијих певача, на пр. Бушић Стеван, Мишић Стеван и Мутић Стеван место Мусића, Стевана, сестрића кнеза Лазара, Ватрица Стеван место Ватрића Стевана, Појазет и Бојадин место Бајазита, Косовац Иван м. Косанчић Ивана; Свилојевић Ива м. Црнојевић Иве, и т. д. Међу јунацима ове друге врсте врло угледно место заузимље Страхинић Бан или Бановић Страхиња. 0 њему се причају меспе традицпје у округу тоаличком (на два места), ужичком и у Белоиавлићима, спомиње се у троношком летопису и тридесет и пет народних песама,