Otadžbina

584

НЕБЛЛГОДЛРНОСТ СРБА СИРАМ РУСЦЈЕ

Али сви ти ђенерали које је сриски иарод иозајмио руској војсцп, беху само једна мала предводница читавој војсци коју је српски народ послао Русији. Вође тих граничарских пукова беху најпре пуковник Хорват и пуковник Шевић. Њимајецарица Јелисавета, послала преко свога посланика у Бечу гроФа Бестун^ева, генерал-мајорске чинове и привилегију на земљу јужне Русије, «која беше пуста и — на граници Пољске« (Иил Попов). На западу почпњале су те земље од ушћа реке Сињухе у Буг, и простирале су се дуж ње до речице Виса, а одатле на нсток до реке Тјасмина. даље низ ту реку до Дњепра п десном обалом његовом до насеобина запорошкпх козака, дакле преко тридесет миља. Цела та земља назвата је у привилегији Нов а Србија. и намењена је, како се у привилегији каже, за насељење она два пука што их је довео Хорват. Али после годнну дана стиже и Шввић а мало доцније и потпуковник Рајко дв Прерадовић , коме је такође најпре послан генералмајорски чин преко руског посланика у Бечу. Њпма је дата земља на југо-источној страни бахмутске провинцпје, између река Донца и Лугање. То је била права пустнња Нил Поповч «Ова пустиња — вели један Србин, руски ђенерал Пишчевић у своме спису 1 — беше земља која није обрађпвана од створења света; она је лежала без нкакве користи п без икаквог становништва. На тој земљи подигли су српскп пукови Шевића и де Прерадовића своја села и њихова насеобпна назвала се Славено-Сербил. в Овај Србин Пишчевић дошао је у Русију после првих ђенерала, и много је радио како у новој Србији тако и у Словено-Србији. Хорват, Шевнћ п де Прерадовић разместили су своју војску четама, од којих је свака пзрадила свој «шанац» нз којих су после поникле варошице. У ове поврвеше трговци из Русије и других страна, заведоше се тргови

1) којп често цитира Нил Попов у евојој поменутој студији.