Otadžbina

586

НЕБЛАГОДАРНОСТ СРБА СПРАМ РУСИЈЕ

селенцевг». Најзад 1784 год. у целој Русији заведоше намесништва, и земље некадашње нове Србије и Словено Србије уђоше у састав. Екатеринославског намесништва, и српски иукови уђошеу састав «слободскихг» хусарских пукова, давшп Србе ОФицпре овим руским пуковима: харковском, ахтирском, изјумском, сумском, остарошком. Ти срнски ОФицпри у чпсто руским пуковима «усм4ли повернутБ и зачало положитб такому важному д'ћлу, лгодеп обмундировали и внучили и вђ надлежашуго полковум иеправност1, и совершенство ноставили, ирплагал усерд1е п т;дан!е и трудБ1 неусБшнБЕе, старалсБ другг передг другомЂ какг би наилучше, чЋмђ и сотворили они иолки славнив изђ лгодеи такихг простб1хђ, кои ирежде сколбко времени казаками состопли иочти безг уиотребленГп. счастлп†6б1вснк1п иностраннБ (и государБ бнл 'б, когда 6 б 1 толбко таковнхг и того же звашл во Г јновђ вђ своеи армхи им ^ тб могђ , а лучше иигд'ћ бнтв не могутБ». То велн Ппшчевић а Нил Попов додаје : «Ово мишљење оправдали су хусарски пукови јужне Русије у време првог рата са Турском. Царица Катарина друга благодарила им је после рата — рескриптом у коме има и ова драгоцена реч : Сиасибо (Хвала!).» Право има Нил Попов, та је реч изговорена од Руса Србима тако ретка да је донста врло драгоцена. Славна служба тих пукова учинпла је да су и сви нови пукови којп су Формпрани за владе Царице Катарине поверени сриским официрима. Овпх је, само зажпвота Пишчевићевог било : Осам ђенерал-иоручика : Иван Самуиловић Хорват, Иван Ђорђевић Шевпћ, Рајко Депрерадовпћ, Максим Зорпћ, Тодор Чорба. Ђорђе Шевић (унук првог Шевића), гроФ Пван Подгорпчаннн , Јосиф Хорват (спн старог Хорвата). Двапаест ђенерал-мајора: Семен Гаврпловић Зорић, Никола Чорба. Ђорђе Богдановић, Давпд Неранџић, Ђорђе Хорват, Иван Хорват оба рођаци старог Хорвата , Ђорђе Деирерадовић, Иван Депрерадовпћ (синови старог