Otadžbina

30 наш привредни програм пролећа нрошле године. Огромна већина кондесионара није ни помишљала на озбиљно подизање дотнчних индустријских грана, него је са концесијама сензалила по Европи да их прода , продужујући рокове у недоглед, што им је лако било, јер им је та продужавања рокова давао сам Мннистар. Да би престало то торбарење са нашим концеспјама. које је по светским пијацама само убнјало кредит нашим иредузећима у очнма свију озбиљних капиталиста, Министарство је поништило знатан број концесија, којима је рок протекао био, завело је да се продужавање тих рокова добија само Краљевским Указом, а благодарећи чл. 177. новог устава од сада ће се концесије давати само путем закона, и то опет на одређено време. После земљорадње и извозне трговине са њеним производима најобилатији привредни извор, код свакога напредног народа , иреставља његова индустрија. II једно и друго и треће неизоставни је услов његовог хармоничног прнвредног развића. По томе са унапређивањем земљорада и трговине у Србији, у равној мери ваља иоклонити истоветну пажњу и унапређењу народне индустрије. Данашње стање нндустрије у Србији није задовољаватуће. Фабричка индустрија почела је вататн корена у Србији од последњих десет година. Закон о потпомагању индустријских предузећа од 1872 прва је мера, која је иоложила темељ нашој Фабричкој индустрији. Од 1879. па до данас издато је на основу закона свега повластпца 48. од којих остварено је свега 21, а неостварених или поншптенпх има свега 27. Знатније Фабричке радње, основане повластицама. које данас успевају ове су: Фабрика чоје у Параћпну, основана 1883.; Фабрика цемента у Рипњу, основана 1881.; Фабрпка кожа код Београда, основана 1884.; Фабрика леба у Београду, основана 1884.; Фабрпка гајтана код Лесковца, основана 1885.: Фабрика