Otadžbina
НАШ ПРИВРЕДНИ ПРОГРЛМ
35
свима овим и оваквим радницима ии данас не може да даде леба ни занпмања, а у будућностп још мање моћи ће то да учини, — овда је са свим очигледно да се државни новац на овакве школе троши не ироизводно, п да се млађи нараштаји уводе у борбу за опстанак без довољних радничких способности. Кад би се ове школе иретвориле у занатлијске школе, са истом новчаном потпором из државне касе, која им је до сада давата, онда би са највећом сигурношћу добилн ове резултате у будућности : 1 створила би се нова привредна снага у земљи ; 2 привреда народна знатно би се увећала. По мнењу Мпнпстарства просвете и црквених послова за сада могле би се претворити у занатлијске школе средње школе: уАлексинцу, велнком Градишту, Горњем Миланонцу, Јагодини, Књажевцу, Лесковцу, Лозннцп, Свилајнцу и Смедереву. Органнзацпја рада и каиитала за прпвредне цељп, у законодавствима свију напредних европских држава, заузима данас најугледнпје место; она подједнако интересује и државнпке и парламенте и јавно мњење. У нас само на овом нољу законодавне делателности као да највише овлађује успављујуће начело : „нека иде, како иде», на супрот великој потреби за овом организацијом у нашој привреди и приватној иницнјативи, која без икаквпх скоро гарантија законских,силом околности, потреба и инстинкта за опстанком, непрестано удружује рад и капитал за привредне цељи. За последњих 25 година ницала су у нашој земљи млога друштва са великим н са малим капиталима, али су најважнпја од тих друштава врло брзо угпнула, не са оскудице привредних услова за њин опстанак, не са престанка потреба ради којих су постајала, већ једино и искључно са тога, што им наше законодавство није дало потребних законскпх гарантнја, без којих је њихов рад II опстанак немогућ. Пропаст «Прве српске банке» . «3а-