Otadžbina

38

нлш Привредни програм

болесне социјалне појаве. од којих данас пате све индустријске државе, Министарство налази да би требало учиннти следеће: 1.) Држава треба да створи услове, те да раденик рударски буде и поседник. Ово је једино могуће одржавањехм и јачањем сељачке задруге, која бп једина била у стању да рударству даје довољно и добрих раденнка. Задружни раденик биће бољи од илокосног или од онога, који са запада дође с тога, што ће он с вољом да прпјања за посао и за њега се неће лепити никакви социјални експерименти, кад зна, да ће после извесног броја годпна да се вратн на одмор у крило своје задруге, коју је он својом зарадом у рудницима одужно п обогатно, јер ју је ставпо у положај да све своје потребе које се ван куће набавити морају, подмири у време, не морајући нн зато ни за државне ни општинске дацпје продавати своје производе у невреме и у бесцење. Такав раденик, радиће својскн, пскрено и савесно кад зна да, кад се својој пуној кући натраг врати, неће пресанути приходи из рударства, које је он доносио; јер је задруга одгајила и може да одвоји у свако доба млађе снаге из куће, да га у раду замене. Осим тога, задруга је у стању не само да боље, но да и јевтиније ради. Раденнк задружни ранп се из куће и све што заради тако рећи чиста је добит за њега и за задругу. С тога се он може да задовољи а и задовољава обично нижом надницом, но обичан раденик коме је то искључиво занимање. А колика би добпт била ио Србију, кад би њена рударска пндустрија могла јевтнније да израђује' но она у околним земљама, о томе није нужно говорити. Социјални каламитети, који поничу из положаја каквог раденик има данас у Европп, били би временом још опаснији по Србију, што ће свака општпна више или мање имати или у својој средини или близини по