Otadžbina

40

НАШ ПРИВР6ДНИ ПРОГРЛМ

што је мњење које држн да се више за дванајест сати уради но заосам, на тешкоме подземном раду. врло погрешно, н што му противрече сва досада за 17. година стечена искуства код државне радње управе подринских рудника, код које се «на осам сати» ради. Кад је рад «на дванаест сатп«, радња се тиме само донде корпстп, док је раденик млад и савестан ; алн то не траје дуго. На таковог раденика гледају попреко остали камарадн и он мора да ради развлачећи као и други или ако п то небуде, снага његова после извесног времена рада опада несразмерно годинама. Раденик онда кад је занат добро научио нема снаге те да радња од њега извуче максимум користи, који постаје кад се знање н снага удружи. Осим тога раденик који нема довол>но времена за одмор престане развпјатп се душевно и постаје временом безсвесна машина, која ради без размишљања. Он је уз то још незадовољан и сматра рудник као гробницу, у коју се жив сарањује, и заклети Ее непријатељ послу. који га тако мучно рани. Раденик којн «на осам сати» радп друкчијим оком гледа на нредузеће, у коме поред зараде и одмора има времена да се и кућом бави и да у пријатној забави проведе се са камарадима. Њему је рад не само извор зараде. но и изворсвима његовим задовољствима, и онвременомностане искрени прпјатељ раду и радњп код које је, и жудно и весело чека. кад ће га клепало да позове у рудник «кућу његову, раннтеља његовог.» Снага његова уз умерени живот и добру рану расте, а дух његов у одморном телу има времена, да ради разноврсно и да се развије. Корисна употреба његова, кад је занат научио, нроизвод је развнјене и очуване снаге знања и памети и достиже свој максимум. Са таквим раденицима нема тешкоћа, које се савладати не могу п неприлика, које се отклонити не могу у једној радњи, кад их она отворено изнесе пред раденике своје пријатеље.