Otadžbina

зедан Иоглвд на. истормју света

583

дије. Помоћу ватре он обрађује метале, и од њпх гради разноврсне сираве и оружје. Без религије није човек ни на најнижем стунњу свога развитка. Само што је и религиозно осећање н по]ам о врховном бићу у суровог ловца друкчији, него што је у питомог земљорадина. Дивљаково је осећање само страх : он у муњи. грому, олујини. земљотресу види само дејство злих духова, и тежи да их умилостивп : а земљорадин осећа још и захвалност према добротворним силама небесним. које му шиљу кишу и топле сунчане зраке и дарују плодност п стадима и усевима њиховпм. Земљорадин осећа потребу удружењ а, а удружење? иште ограничење 1Б -егове слободе и потчињепост некој вшној власти. Пз оваких удружења постаје држава. Са оснпвањем држава настаје историјско доба. II На освитку историјског а доб а указују нам се најстарија огњишта културе у долинама река Хоанга п Јангцекјанга. Инда и Ганге, Еуфрата и Тигра у Азији и IIила у Африци. Европа још мртвим сном спава. Китајска. култура развијала се засебно. без додпра са осталим светом, све до најновијих времена. Скоро се то исто може рећи и за индијску. Богата Г'чдија још од вајкада била је циљ свију освајачких народа. Да п не спомињемо Фабулозни поход асирског а Нина и Семирамиде, довољно је навести много доцнгји иоход Александра Великога и још доцније походе тур<5ких п монголских освојача. Али све ово није утицало на инднјску културу, која се самостално развијала, алп која је до најновијих времена Европљанима скоро тако псто непозната била, као и китајска. Асирско-вавилонска и мисирска култура имала је утицаја на најдаровитији народ Европе, на Грке Нинива п Вавилон утицали су на Грке иосредно преко Мале 31*