Otadžbina

ЈЕДАН ПОГЛЕД Ш1 ИСТОРИЈУ СВЕТА 585 Ко је отац историје ? Херодот. — Ко је ненадмашан у епској појезији? Хомер.—У лирској? Пиндар. — У трагедији. Есхил. СоФокле ? — У комедији? АрпстоФан. —- У речитости ? Демостен. — Ко је отад медицине ? Хипократ. — Математике ? Еуклид. — Који народ има уникерсалног научењака, као што беше Аристогел ? А шта да кажемо о ввштинама старих Јелина? Развалине њихових храмова , осакаћенп остаци њихових киповајесу п дапас узори лепог укуса, јесу предмет за ■студију модерним вештацима. На грчком земљишту поникли су и најславнији фи. лозофи. Све познате ФилозоФске системе имале су у старој Грчкој своје основаче и преставнпке. У старој Грчкој налазимо све облике државне уираве: монархију, аристократску републику, тиранију, олнгархију, демократску републику. Републиканско устројство би.чо је главни извор и покретач њихове образованостн. Скоро свака варош била је у исто доба и засебна држава, и имала је своје засебне установе. У свакој државици њиховој било је унутарњег трвења и борбе, али та је борба развијала снагу народа, и подједнако је крепила и победиоце и иобеђене. Из тако обилно развијеног општинског живота поникли су скоро у свакој државн и у свакој већој вароши славнп законодавцп. међу којима у вечитој слави блистају сјајна имена Ликурга и Солона. Али грчка култура није била својина само виших слојева друштвених. Она је продирала и у масу народа у толикој мери, да ћемо узалуд тражити слична томе примера и код најобразованијих данашњих народа. Грчки грађанин био је у исто доба и законодавац, и судија, и војник. Теже кућне послове радили су му робови, а он се занимао племенитијим радовима, којп су му облагорођавали и дух и тело. Живот, који је у свако доба био посвећен државној управи . суђењу,