Otadžbina

662

С Л И В II И Ц А

тренутку већ иомислио на одстуиање Срећом стигао му је у помоћ XIX гардијски батаљон. те тако је с њиме, са 7 наших најбољих ескадрона и са једном батеријом победио ту бугарску силу, за коју ни један писац из бугарског главног стана не зна ни речи, и за коју само један вели, да су то били некакви добровољци... Упркос овако сјајне победе. ова бригада наша ни у вече другога дана није стнгла на линију, коју је имала да заузме првога дана у вече. Али бар се ваздан тако вешто борила, да није имала ни једног човека или коња погинулог или рањеног. Наша главна војска у место да обиђе Драгомански теснац десно и лево, и да тако без бриге још 3-ег Новембра избије у Сливничко поље, на, против, нокушава да отима кланац, који шака људи може да одбрани од чатаве војске. У тој цељи дунавска дивизија у место да се крене зором из Цариброда, креће се у 10 сати пре подне. 1Х-ти пук истина успевг, да до мрака победи онај један бугарски батаљон на левој страни теснаца, али ни он не може одмах да нродире даље, јер два бугарска батаљона на десној страни укочише цео VII и XV пук на Видену. где су без икаквог успеха заноћили. Дунавска дивизија стигла је дакле тек другог дача у вече на линију, коју је могла заузетн првог дана рата. Дрпнска дивизија ирешла је грдни простор од Суковог моста до Несле. Она се дакле самО појавила у Лукавичкој долнни. То те било довољно, да она 2 бугарска батаљона. која зауставише целу дунавску дивизију, још исте ноћи одступе у Сливнпцу. Наравно да то није опазила нп сама дунавска дивпзија, и тако је мпрно провела целу ноћ на позицији на којој је замркла. и цео је свет с наше стране очекивао за сутрадан, за 4-ти Новембар к значајну» битку на Драгоманском теснацу.