Otadžbina

068

С Л II В II II Ц А

бугарска је војска напустила Румелију, кнез и народ предају се вољи Султановој на милост и немилост... Што да хита српска војска. која је самом својом појавом задала такав страх Бугарској ? За што да се своја војска после толпких напрезања и сјајних победа на Цариброду. Враичету, Трну и Цветковом гробу не одмори један дан? Наравно да је требало наредити да 5-ти Новембар буде одмор за целу војску. Како је тога дана била још и врло густа магла на Сливничком пољу, магла у којој се није видео ни прст пред оком, то се и онако не би могао иредузети општи напад. За то смо ми користили се том маглом да — рекогносцирамо непријатељске положаје. таман да испунимо време док и Шумадијска дивизија не стигне на линију, па сутра 6-ог Новембра иншалах: бар ћемо напасти са три дивизије на Сливницу. Јест, алп баш у тренутку када су се дунавски пуковари скупљали код свога дивизпјара на позицији «Трпушн» ради рекогносцирања по магли, баш кад је командант коњичкс брпгаде иошао на тај састанак и кад је с друге стране цео врховни штаб стнгао на Триушн, такође ради рекогносцирања — Бугари, и сувише радознали да виде шта и колику српску војску скрива та магла. нису хтели сачекати да их ми нападнемо, кад је нама воља, него набројавши 16.000 људи у Сливничким шанчевима — нападоше сами на наше лево крило. на оне кршеве и несрећу од стења. куда је наша стратегија упутила срнску коњицу ваљда за то, да се не бије иа коњу већ драгунски, те да опроба своје магацинке. Бугари су муку имали што су нападали први! Хтели су прво да виде колпко нас је већ ту. а друго да нам по што по то одвуку пажњу од свог а левог крила, на коме су најдивнији шанчеви зјапили празни, на коме немађаху ништа од војске, и које беше и онако најопасније крпло њихово, јер се могло најлакше обићи... Они дакле иођоше у рекогносцировку и једно војнпчко лукавство, и наравно