Otadžbina

С .1 II I! Н И Ц А

681

Паланку и назад, па онда што ће она сад код војске кад ова сва има једног команданта? Нек он сам заповеда. не треба нико да му се плеће у посао. Е, па онда у Ппроту ето нема никога, који би органнзирао одбрану те вароши, ако би нешто Бугарм опет гурнули од Ржане. За то врховна команда мора да остане у Пироту, за то мора свакп час да досађује Команданту Нпшавске војске безбројнпм питањима о материјалном и моралном стању трупа, наредбама да се штеди муниција, онда кад се решава судбпна и рата, и земље, и образа српског; наредбама да се стрељају бегунцн и прсташи «макар и без судских Формалпости"... Оно истпна победоносна бугарска војска има више прсташа но српска, она пх има до 80 " свију својих рањеника. па ииак бугарска главна команда и не мислн на прсташе своје војске, а камо ли да наређујс стрељање макар и без судских Формалности — али то је са свпм друга ствар, њихова војска у иркос већег броја ирсташа продпре победно напред, а наша је ето одступила чак до границе, и за то нису крнве заповести врховне команде за концентрирање у назад и за одбрану Пирота са погледом на Лесковац и Књажевац, за то су криви једино бегунци и прсташп и за то је врховна команда, чим се вратила из Беле Паланке, наредила да се неколпко тих издајника стреља примера ради. одмах, макар и без судских Формалности — јер кад се то учини, онда ником више неће пасти на памет да сам себе осакатп, па макар му се после сваке свршене борбе наређивало да сву ноћ машира тамо и овамо, па макар му душа у подгрлац дошла од нечовечних напрезања телесних и душевних, од глади и зиме... II Топаловић је тачно као сат расппсивао свима дивизијама да штеде муницију колико више могу, да стрељају бегунце и прсташе макар и без судске Формалностн и то у тренутку, када са Дешчаног кладенца прима депешу, да је наш Трнски одред одступио из Трна, да нема хлеба, да нема оианака. Он то јавља врховној ко-